1.8.16

Limnos Guide

Šta biste uradili kad bi vas Vanja nazvala i rekla "idemo na Limnos!".
Ako ste iole kao ja, bez razmišljanja biste rekli: važi!
I čim spustite slušalicu otvorili krenuli da guglujete Limnos.
Okej: Grčka
Okej: ostrvo
Okej: Egejsko more.
Google na jednostavan upit otkriva hrpu random fotografija koje ne prikazuju bog zna šta.
Raste sumnjičavost i vreme je za sledeći korak, a šta kaže #limnos hashtag na Instagramu? Nepristojno malo. Ipak, rođeni špijun ne odustaje: Youtube, blogovi, Pinterest, Tripadviser, Booking... Trideset dva špijun krugova kasnije, sedim zbunjeno i pitam se gde sam pobogu ja krenula?
Ali hej, obećali su sunce, pesak i more, za ostalo ću se već nekako snaći...
Posle leta od samo sat vremena (!) pokazalo se da Limnos u realnosti i Limnos na internetu imaju malo toga zajedničkog!
Ovo grčko ostrvo uspelo je da dočeka 2016. godinu kao jedno od "zaboravljenih", budući da se radi o strateškoj lokaciji, dugo godina tu se nalazila velika vojna baza, a stanovništvo se bavilo poljoprivredom. Neočekivano, upravo ta činjenica, da je industrija turizma tek na trećem mestu, učiniće da se potpuno zaljubite u ovo ostrvo!
Ako se pitate, u praksi to ne znači da ne postoji turistička infrastruktura - naprotiv!
Sve što zahtevate od poštenog odmora je tu: hoteli, kafići, barovi na plaži, fini restorani, radnje i noćni klubovi... Ali, za razliku od, hmm celog sveta, ovde je najveći broj objekata i dalje u porodičnom vlasništvu i upravo takva je i usluga - topla i neposredna (da, kad čuje da vam je poslednji dan, konobarica iz vašeg omiljenog bara na plaži će vas zagrliti i izljubiti - been there, done that).
Moja preporuka je da otkrijete i posetite Limnos pre nego što ga okupiraju veliki hotelski lanci i organizovane ture.
Ja sam imala prilike da zahvaljujući agenciji Inter Holidays budem na prvom čarter letu koji je krenuo iz Beograda (da, zaista prvom, ono kao, ikada).
Vredno sam hvatala beleške, te haj, pratite me!
Iako je prvo što pomislite kada čujete zaboravljeno ostrvo da se radi o nekoj tačkici u Egejskom moru koja je slučajno ostala neotkrivena, to ne može biti dalje od istine. 
Limnos je osmo po redu najveće ostrvo u Grčkoj i pruža sjaset zanimljivosti, koje nećete moći da istražite u potpunosti tokom desetak dana koliko traje većina aranžmana. 
Moja preporuka jeste da prvih nekoliko dana potrošite na jednostavno odmaranje i prikupljanje energije (i sunčanje i sunčanje!). 
Koncentrišite se na plaže na zapadnoj strani koje su apsolutno f a n t a s t i č n e!
Radi se o kilometrima finog sitnog peska koji se blago (ooouh vrlo, vrlo blago) spušta u more. 
U samom glavnom gradu Myrina nalaze se gradska plaža i malena plaža Riha Nera, ipak kako sam na letovanju (mada realno i u životu) alergična na gužvu i up beat ritam na obali moj izbor je bila plaža Thanos
Na nekoliko kilometara uvale smeštena su samo četiri bara, tako da ljude nećete ni osetiti, dovoljno je da vam kažem da je ova razmaženica odbijala da uđe u vodu jer su "gužvu" činile četiri osobe. Point taken
Thanos je plaža ovenčana plavom zastavicom (a skoro sve na Limnosu zaslužuju tu titulu). 
Na krajnjoj levoj strani nalazi se bar Costa Costa koji je skoro renoviran, vlasnici su mladi par koji je iskustvo sticao na Mikonosu i učiniće sve da vas oduševe svojim Mojitom, na primer Ana će vam i pokloniti grožđe koje uzgajaju (a koje ni ne priskaju, niti zalivaju - organic all the way). 
Kad uhvatite temelj boju (samo ispod suncbrana, pa redom faktori 30, 10, 6) razmislite o ekskurzijama... Malo smo u rubrici verovali ili ne, ali Limnos poseduje i pravu - pustinju!
Nalazi se iznad Gomati plaže i prostire se na sedam hektara. Do pustinje se stiže prašnjavim kozijim stazama, ali kad se nađete među peščanim dinama, shvatićete da se sve isplatilo. Vegetacija oduševljava, tu su raskošni rascvetani pink žbunovi, kao i stidljivi peščani ljiljani. Ako se odlučite da istražite tu "Saharu Limnosa", ponesite laganu odeću, iako je (naravno) supervruće, u pustinji duva jak vetar.
Sledeća destinacija skoro i da ne postoji u turističkim vodičima, a moram priznati da je meni apsolutni Limnos favorit
Faraklo je nastao kao posledica davne erupcije vulkana, ono što danas imamo prilike da vidimo je neverovatna formacija stena koje razigrano vijugaju i talasaju u nežnonarandžastoj boji.
Ako se bolje zagledate, shvatićete da su to zapravo okamenjene reke lave, a još jedan pogled otkriće vam i mehuriće zarobljene u kamenu. Jedno od onih mesta gde iznova shvatate koliko je priroda zaista najbolji umetnik.
Do ove lokacije nije jednostavno doći, ali ja bih je neizostavno upisala na must see spisak. Baš zato što nije toliko pristupačno mesto, ovde ćete uživati u istinskom momentu mira i neverovatnom huku talasa koji se razbijaju o velike stene.
Ne znam za vas, ali ja sam bila hipnostisana ovim prizorom.
Kad već stignete do istočne strane ostrva, morate se uputiti i na plažu Keros. Za razliku od zapadne strane na kojoj su talasi skoro pa misaona imenica, ovde su zaista ozbiljni. Na Kerosu se skuplja ekipa koja ceni Surf i Kajt i zbog svog položaja predstavlja jedno od najboljih mesta za početnike (hint hint).
I atmosfera se razlikuje od pitomijeg dela Limnosa, ovde ekipu mahom čine mladi u potrazi za dobrim talasom, kul ekipa uživa u barovima u pauzi surfovanja. Za sve one koji žele da budu u potpunom skladu sa prirodom (pa dooobroo skoro u potpunom) tu je iznajmljivanja fensi šatora za pravo glamiping iskustvo. Osim toga ne postoji veliki broj hotela na blizu Kerosa, pa ćete tu zateći samo zagrižene fanova surfa (pa i mene i Vanju zapravo :)) ).
Nije lako opisati ostrvo o kome se (skoro) ništa ne zna, posebno u jednom postu, Naravno da imam još preporuka i saveta, slobodno ostavite pitanja u komentarima, a ako želite mogu da napišem i još jedan. Samo vičite ;)
I srećan put! :)

11.7.16

Vichy Idealia

Za ovih nekoliko godina trebalo bi da ste shvatili ste nekoliko stvari o meni (pokušavam da se popravim, ali hej, to je proces). Prvo je totalni zicer, Jelena je dete leta i "zapravo živi" samo na suncu - easy.
Drugo, pripadam onom delu ljudi koji živi u (vrlo) ubrzanoj traci, što ne znači ni nemarnost, ni traljavost, prosto volim da se sve završi u određenom roku i što pre moguće (da, ja sam ta žena koja funkcioniše na deadline principima).
I treće, što varira između šarmanog i potpuno iritantnog, jeste određena doza ležernosti. Drugo ne isključuje treće, već se nadopunjuju u savršenoj harmoniji, ne dozvoljavajući da nijedan deo ne pređe u ekstrem...
Kada sam na testiranje dobila novu Vichy Idéalia kremu, vrlo brzo sam shvatila da će ona u potpunosti zadovoljiti ove tri strane moje ličnosti.
Prvo, njena tekstura... Radi se o gel kremi, koja se lako razmazuje&upija, a pri tom je vrlo lagana i ne ostavlja masan i neprijatan trag, što je ključni problem većine krema na visokim temperaturama. Umesto toga, prva senzacija koja se oseti jeste svež osećaj, sličan onome kada koristite termalnu vodu (koja je i jeste u njenom sastavu). Uoastalom, baš kao što joj samo ime kaže potpuno idealna krema za najtopliju sezonu.
Letnja Jelena zadovoljno prede.
Sledeća stvar koju sam primetila posle desetak dana korišćenja jeste da iako mi lice deluje hidrirano i nekako ujednačeno, iritantno masno presijavanje je na minimumu i umesto toga koža je mat&blistava.
Poen za Vichy tim! 
Osnovni sastojak je Kombuha, koja je poznavaocima poznata po svojim terapeutskim svojstvima i antioksidativnom delovanju. Tako da osim što pod kontrolom drži presijavanje, ova krema deluje i na bore (pravim se da ih nemam, ali, oh you get the point).
Zadovoljava i moje kriterijume brzine&ležernosti jer je novo pakovanje u tubi zgodno za svaku tašnicu i krema lako može ići svuda sa vama. Gel krema najbolje će odgovarati svima onima sa mešovitom i masnijom kožom, ali u okviru iste linje postoje kreme i za suvu i normalnu kožu.
Svoju kremicu sam za svaki slučaj ubacila i u moju torbu za plažu sa kaktusima, Vanja i ja trenutno istražujemo novu grčku destinaciju, pratite nas na Instagramu i Snapchatu (@jelenakarakas) ;)



28.6.16

Gozba - Istria Edition

Znate te neke slike... Jure vas na Facebooku.  Ponavljaju se na Tumblru.  Izranjaju na Pinterestu.
Ma znate već... Te neke koje govore. Glasno. Glasno!
Jasno čujete šušaštanje vetra. Rezak zvuk sudaranja čaša. Ka-čing!
Kao da vam vazduh malo zamiriše. Malo morski. Malo slano.
Malo vam zatitra plamen sveće pred očima.
A onda... Onda se nađete u sred takve slike. Tek tako.
Sedite sa venčićem cveća na glavi i kao sve je okej. Oookeeej.
I ne umišljate miris lavande... Ni zvuk talasa u daljini... Ni crvenu zemlju ispod čokota vinove loze...
Jer tu ste. 
I stvarnostvarno nedostupni. Dostupni samo za nove prijatelje i uspomene. Možda sam u jun ušla histerično luda, ali iz njega izlazim kao jedna smirena žena. Sve je u redu. Umutila sam vrhunac poslovne sezone sa zbrisom od 48 sati i izbrisala svaku asocijaciju na Monkov vrisak.
Te Gozba.
Te Istra.
Te nepoznatno društvo. I izmešano sedenje. Jedina opcija jeste da se sprijateljite sa svojim delom stola. Dok grickate hobotinicu. Dok pijuckate rosé. Ruby rosé.
Jer venac u kosi je sasvim okej. I nazdravljanje noći.
I pomešati i belo i crveno i crno. O svemu ćemo misliti kasnije.
Kad život pruži uživanje - zgrabite ga! 
Tjunovanje samo na frekfenciju fino. Samo dobro. Samo da se pukne od smeha. Da se spajaju strelice poznanstava od Beograda, preko Novog Sada, Hvara, Poreča, Sarajeva, sve do Las Vegasa i Tel Aviva. Mute se priče, kako se veče odmiče. Sa svakim novim pampurom, prasak smeha sve je jači. I život stoji i život teče. Sve.
Ma koji realan život?!
Život kakav bi trebalo da bude. Na poljani. Ispod punog meseca. Pored lavande i hortenzija. Uz svuk skakavaca. Dok landaramo nogama sa verande. Dok pričamo priče pune smisla, samo nama.
I kad je lepo. Samo lepo.
Zapita se čovek, čemu ta nervoza. Čemu unezvereni pogledi. Čemu strah.
Sve je lepo, a ono što nije - biće.
Verujte mi na reč dok ne shvatite
I zato čaša gore za sve ovakve koncepte koji su tu da nas saberu kad se zanesemo. Čaša gore za Gozbu i Trapan. Ali čaša gore za moju istarsku cimerku, malenu Telenor Banka karticu, zahvaljujući kojoj na putovanju nisam mislila ni o čemu. Da li je bitno to što je vikend i što sam negde nigde? Nije.
Prazan novčanik i prazan mozak. Sva magija dešava se iz zgloba ruke. Jedno provlačenje i idemo dalje, do Medulina, do otoka Ceja, dalje Istrom... Bez dosadnog traženja menjačnice, jednostavno trošenje u inostranstvu bez provizije. Bez razmišljanja o tim svakodnevnim problemima. A ako baš zatreba neki odgovor ima ga aplikacija Telenor banke. Jedan klik. Easy.
Ja samo da zaljubljeno gledam u kaktuse.
Samo sveže lignje i hladno vino.
Prepište moj recept. U torbu spakujte samo karticu i pasoš. Na vrh kofera još dodajte optimizam i dobro raspoloženje. Sve ostalo ćete rešiti usput. Ne brinite o onome o čemu ne morate.

Simple as that. 



(fantastične) fotke by Sonja Lazukić

(divan) video by Boris Fazekas

27.6.16

Dermaville - Venus Legacy

Prethodna godina je donela mnoštvo novosti...
Novi age box (ma i daje ne priznajem!) značio je i jednu zanimljivu astro promenu, iz bika, u lava. Oštro skretanje. Iz ležernog lenjivca u opsesivnog histerika, bar kad je prezentnost u pitanju. Javila se nova volja.
Poštena, ne samo meketavo žaljenje "kako život nije fer"
Noup, samo konkretne stvari.
Detox je nekako postao stavka pod normalno, na svakih par meseci, po tri dana.
Kao fina pauza, restart. Iskustvo kroz koje sad prolazim kao da je ništa, od moguće liste nus pojava, pojavljuje se doslovno - nijedna. Osim možda višak energije, ali za to thumbs up.
Ovde možete pročitati više od mom prvom desetodnevnom iskustvu (celih 10 dana? Oh daaa).
Pilates je postao moj ritualni must have. Tri puta nedeljno. Makar sekire padale. Makar bilo šta. Maksimalni fokus. Stott zauvek!
Očekivano, do leta ta koncentracija mi je malo pala. Proleće ispresecano kratkim putovanjima (koje uvek prate ti neki preukusni kroasani i još neka bolja vina) ozbiljno mi je poljuljalo koncept fizičke aktivnosti.
Dešava se život, a ja u tim nekim situacijama, samo mogu da podignem ruke i pustim da dalje sve ide svojim tokom.
Zato mi je poziv iz Dermaville centra došao onako... Na taman!
Iako sam najčešće sumnjičava prema domaćim estetskim pričama, ovde nisam morala ni obrvu da podignem. Radi se o mestu gde iznad svega cene stručnost, estetiku i higijenu. I pravilno razmišljaju o široj slici, ne o toliko samim uslugama, koliko o celokupnoj filozofjii kontinuirane nege i dovođenju kože lica i tela u zdravo i lepo stanje.  Kako baš i ne bih predaleko išla zbog lepote (ma pitajte me to ponovo u sledećoj dekadi), bilo mi je izuzetno bitno da mi pre bilo kakvih tretmana vrlo detaljno objasne: šta&kako&zašto!
Kad su mi predložili jednu od tehnika koju nudeVenus Legacy, shvatila sam da mi je taj termin vrlo poznat iz medija, radi se o takozvanom 4D tretmanu, odnosno o kombinaciji četiri tehnologije koje zajedno tvore 4D radiotalasni lifting. Aparatom se može tretirati lice i telo, a namenjen je svim kritičnim tačkama (podbradak, celulit, stomak, nadlaktice, bedra...), i to potpuno neinvazivno!
Ovde sam, iako i dalje skeptik, entuzijastično klimnula glavom, jer su za mene čak i neke blage metode, kao što je mezoterapija nekako korak predaleko: probala, osećala se kao jastuče za igle, so pass it!
Kako je Cara Delevingne jedan od svetskih promotera ovog aparata, nisam dalje ni razmišljala. Sam proces tretmana je (i više nego) prijatan, traje između 30 i 40 minuta i za to vreme možete slušati meditativnu muziku, ili malo dremnuti (guilty as charged!). Kao kontakt se koristi glicerin, a jedina senzacija koju u toku tretmana možete osetiti jeste toplota. Venus Legacy pre svega zateže kožu i redukuje masne ćelije, a to čini zahvaljujući termalnoj reakciji koju radiofrekfencija stvara u tkivu, tako što ona simulira prirodno zaceljivanje kože kojim se tvori novi kolagen koji steže kožu, takođe stvaraju se nova vlakna elastina. 
Iako sve te fine velike reči zvuče zbilja lepo, kakav je efekat pitate se?
Iako sam se zbog toga pomalo osećala kao luda osoba, već posle prvog završenog tretmanavidela sam blagu razliku. Preporučen niz tretmana za dugoročni efekat je šest, a ja sam trenutno tačno na pola svog puta.
Ono što mi se pre svega dopalo da sam odlaske u centar lako uklopila u svoj frenetričan raspored (kad ću danuti dušom? Kaaaad?). Takođe, ono što mi se jako dopada jeste što na svojoj najkritičnijoj regiji osećam razliku i to bez da sam se pošteno preznojila (za taj rezultat odremala sam tačno 120 minuta, nije loš skor ;) ).
Trenutak kad sam shvatila da ipak nisam baš toliko luda (simpatičnu luckastost ćemo tolerisati) jeste kad su ljudi iz moje okoline počeli da me proganjaju izjavama da nikada nisam mršavije izgledala.
To me je zateklo jer sam nekako u međuvremenu posustala i te kroasane iz inostranstva uvela i u beogradski jelovnik (i Mandarina ih pravi i Fini - sviiii žele da me upropaste!)
Te se Dermaville Legacy ispostavio kao savršena opcija kad biste malo da "varate" pre letovanja, za sve one dosadne uporne kritičke tačke, a za nas skroz neuporne. Moj savet jeste da ovu opciju koristite kako biste se "izbrusili" na savršeno, kao idealnu podršku dijeti&vežbanju.
Fajntjunovanje topljenjem.
Ja ću sledeće nedelje prestati sa kroasanima časna pionirska, a o detaljnim rezultatima obaveštavam se na kraju ovog mog novog esetetskog putovanja.
Wish me luck!

16.6.16

Less Monday More Summer!

I evo nas. Ponovo u junu, do grla.
Ponovo u blenderu. U histeriji umešanoj sa panikom. Vrti, muti, melje!
Mislim, nije da inače nije tako u mom životu, nego u junu vazda iznenađeno podižem glavu, izranjam iz realnog života kako bih napokon uronila u slanu vodu.
Oštro skretanje. Odlučno štikliranje iz zgloba.
Jedno. Drugo. Pedeseto.
Uradi. Završi. Prekriži.
Tokom svakog dana, mi trebaju (bar!) dva dana više.
I šta onda? Onda pauza. Onda road trip. Onda Istra. Onda Gozba.
"Tajna večera" neodređeno, negde. Kažu Trapan.
Ja klimam glavom. Nemam pojma gde sam krenula, ali znam da idem.
Ispod neke krošnje da brojim oblake.
Na staru klupu da u sitnim gutljajima pijem Malvaziju. Promatram vinograde.
Na obod bazena da lenjo mrdam nogama kroz vodu.Da udišem. Da dišem.
Ovog puta masteriram moje ležerno pakovanje.
Nosim otprilike ništa. 
I to je mindset na koji želim da prebacim svoj mozak.
Bitne su samo dve stvari: pasoš i kartica.
Za sve ostalo ćemo se snaći!
A ovog puta igram pametnije, sa mnom ide hrabra mala kartica Telenor banke.
Jedine sa kojom mogu da se (spo)razumem.
Njihova kartica je namenjena nama, deci digitalnog doba.
Ne samo da u Beogradu čuva živce uz ebanking i nepostojanje redova i prevelike birokratije, već se nameće kao idealni partner na putovanju. Ukratko, uz nju ne postoji provizija na plaćanje u inostranstvu, niti na razmenu novca, a najbolja opcija je da pripremite evre na svom računu pre samog putovanja.. A u tome će vam pomagati i aplikacija u kojoj se novac može promeniti po kursu kao iz menjačnice (ž i v e l e aplikacije!).
Mozak se spušta na najniži broj obrtaja, sve ćemo ionako kupiti tamo.
Vrlo lako.
Koncentrišimo se na osvajanje slobode i leta.
Menjam potez iz zgloba, koristim ga na peglanje kartice, umesto na štikliranje obaveza.
Letnje računanje vremena kaže: o svemu ćemo misliti sutra....

Dovoljno je da kliknem petama svojih japanki i spremna sam za put.
Vidimo se ispod krošnje masline! ;)

12.5.16

Golden kiss...


Za šta sve blog može da posluži?
Hmmm, pa ja ga malo zloupotrebljavam i kao svoj tajni dnevnik, znate već, zaključujem svašta o prošlosti iz slova i pozicija zareza i tih tačaka, oooh bože, šta sve te tri tačkice mogu da vam kažu..
A ako krenem hronološki da listam, konevolicipele.com jasno kaže: post pred rođendan?
Lako, to će bez izuzetka biti jedan walk down the memorie lane post. Malo uspomene, malo nostalgija, malo hvatanje za bits&pieces prošlih vremena, a naravno sve posuto  tom slatkom vilinskom prašinom.
Ne umem baš te rođendane. Malo plačem, malo bih da me zagrlite, malo sam nadurena, malo sve volim, malo sladoled, malo rosé , malo sve je predivno, malo ništa ne valja...
A kad to nešto malo ne valja trčim do tajne fioke u kojoj su smeštena neka davno potrošena pakovanja, brižljivo upakovana kao vremenska mašina (ako za ovih 6 godina druženja niste shvatili da sam pomalo udarena, onda stvarnoooo :) ). Pa se kao davljenik hvatam za slamku, ako želim u 2008. godinu, u vreme kad sam bila crna, bezbrižna i baš zgodna (jel može neko da otrči i da toj Jeleni objasni neke stvari i pojasni joj da se ne brine i da joj je baš super) izbor pada na Nivea ulje, faktor 6 (samo šest?! Ma, lepo kažem ta Jelena nit brige, nit pameti).
A ako bih da prokopam malo dublje i stvarno se ozbiljno spustim toboganom uspomena, izbor definitivno pada na žuti B.U. (a kome ne? :) ), naravno da sam pred okrugli rođendan nabavila celu bočicu da lakše preživim tu tektonsku promenu age boxa...
Kad sam već prešla u novu kategoriju, red je da apgrejdujem i svoje male navike. Tako da u 2016. godini uvodim novog mirisnog igrača, radi se o B.U. Golden Kiss parfemu..
Radi se o cvetno-voćnom mirisu čije su me gornje note iz prve kupile, a to su: kruška, jabuka i bergamont... Apsolutno slatko i simpatično, kad vam je potrebno malo optimizma (uz još mrvicu jasmina i šljive).
Onako... Ono kad imate još ravno osam dana do sledećeg rođendana (pišem i dišem plitko kao trudnica, ma joook, uopšte nisam pod stresom). Oblačić te slatke pozitive spakovan je u prigodno pakovanje visokog sjaja.
Ono što je takođe sjajno jeste kampanja koja prati ovogodišnje izdanje B.U. mirisa: kao što ste možda pročitali u toku je konkurs #BUnofilter u kome ovaj brend podstiče jednistvenost svakoga od nas uz vredne nagrade (jel dovoljno da kažem, 500e za šoping i profesionalni photoshooting? ;)). Ako ste propustili, više pročitajte ovde.
A sad me izvinite, idem da malo meditiram o životu.
Jer okej sam. 
Skroz okej. 
Mhm.

28.4.16

Meet Me In The Morning...

Onih pet minuta. 
Duže.
Još samo...
Malo, malo ...
Priznajem, raste ljubomora. Ponekad sam baš onako očajno zelena. Zavist obuzima.
Prema kome? Samoj sebi!
Zavidim toj nekadašnjoj Jeleni, na njenih 25.
Zbog bora? Mladosti? Izlazaka? Mamurluka koji nije postojao? Mozga koji nije baš tako strogo nadgledao (ma može li on da olabavi sa tim?!)? Tog broja početnog broja dva?
Ne. Ne. Ne. Ne. I ne!
Zbog jutra.
Zbog tog osećaja da se baš ništa ne mora i sve ćemo lagano da stignemo.
La-ga-ni-ni. 
Iako sam prevalila deceniju rada, nekada pravila nisu bila tako kruta, ja sam bila ta koja je upornim kršenjem nametala svoja pravila (kriva sam :) ).
Ali, da vam kažem nešto. Ta odgovornost, ona nas mučki preuzima i prelazimo na autopilot bez previše razmišljanja. Sada sam ispravna Jelena, ona koja sluša budilnik, koja spava i hoda, Jelena koja nosi svoju kartonsku šoljicu kafe (tjah) u levoj ruci, Jelena koja hoda ka ofisu, dok sanjari o nedelji.
Jer nedelja je moj dan. Dan kada se ne zakazuju obaveze.
Ako se viđamo nedeljom, smatrajte se super počastvovanim.
Nedelja je dan za Incognito na glasno. Za Life ain't but good thing. Širom otvoren prozor, pustimo proleće da uđe! Za sve četiri uvis. Skrol  u beskrajno na omiljenom Tumblru.
Prsti čvrsto sklopljeni oko šolje.
Brzi surf i spori gutljaji (obavezno hladna kafa... Da li sam jedini čudak koji je pije tek kad odstoji?). I to klot, bez šećera, jutro je slatko samo za sebe.
Lenji treptaj. Planina jastuka. Kosa obavezno na čupavo. Svilena pidžama i gomila časopisa (zauvek ta online/offline borba).
Ignor i za telefon i za mail i za realan život.
Ne znam kada sam dopustila da me toliko obuzme taj život. On je naporan. I skroz je za odrasle. I po ceo dan trči za mnom, sa sobom nosi crnu olovku i štiklira to do listu.
Zato weekend state of mind zauvek! Ne dopustite da vam ukradu jutro. Tih najlepših još samo malo, malo pet minuta. Još dublje uronite u jastuke, zagnjurite u svoj svet i tvrdoglavo ga se držite. A sad me izvinite, vreme je za dremku i na drugom boku ;)
 
SITE DESIGN BY DESIGNER BLOGS