28.4.16

Meet Me In The Morning...

Onih pet minuta. 
Duže.
Još samo...
Malo, malo ...
Priznajem, raste ljubomora. Ponekad sam baš onako očajno zelena. Zavist obuzima.
Prema kome? Samoj sebi!
Zavidim toj nekadašnjoj Jeleni, na njenih 25.
Zbog bora? Mladosti? Izlazaka? Mamurluka koji nije postojao? Mozga koji nije baš tako strogo nadgledao (ma može li on da olabavi sa tim?!)? Tog broja početnog broja dva?
Ne. Ne. Ne. Ne. I ne!
Zbog jutra.
Zbog tog osećaja da se baš ništa ne mora i sve ćemo lagano da stignemo.
La-ga-ni-ni. 
Iako sam prevalila deceniju rada, nekada pravila nisu bila tako kruta, ja sam bila ta koja je upornim kršenjem nametala svoja pravila (kriva sam :) ).
Ali, da vam kažem nešto. Ta odgovornost, ona nas mučki preuzima i prelazimo na autopilot bez previše razmišljanja. Sada sam ispravna Jelena, ona koja sluša budilnik, koja spava i hoda, Jelena koja nosi svoju kartonsku šoljicu kafe (tjah) u levoj ruci, Jelena koja hoda ka ofisu, dok sanjari o nedelji.
Jer nedelja je moj dan. Dan kada se ne zakazuju obaveze.
Ako se viđamo nedeljom, smatrajte se super počastvovanim.
Nedelja je dan za Incognito na glasno. Za Life ain't but good thing. Širom otvoren prozor, pustimo proleće da uđe! Za sve četiri uvis. Skrol  u beskrajno na omiljenom Tumblru.
Prsti čvrsto sklopljeni oko šolje.
Brzi surf i spori gutljaji (obavezno hladna kafa... Da li sam jedini čudak koji je pije tek kad odstoji?). I to klot, bez šećera, jutro je slatko samo za sebe.
Lenji treptaj. Planina jastuka. Kosa obavezno na čupavo. Svilena pidžama i gomila časopisa (zauvek ta online/offline borba).
Ignor i za telefon i za mail i za realan život.
Ne znam kada sam dopustila da me toliko obuzme taj život. On je naporan. I skroz je za odrasle. I po ceo dan trči za mnom, sa sobom nosi crnu olovku i štiklira to do listu.
Zato weekend state of mind zauvek! Ne dopustite da vam ukradu jutro. Tih najlepših još samo malo, malo pet minuta. Još dublje uronite u jastuke, zagnjurite u svoj svet i tvrdoglavo ga se držite. A sad me izvinite, vreme je za dremku i na drugom boku ;)

26.4.16

Zagreb Guide II

Na voznom redu nam je ponovo Zagreb.
Moj rezervni grad. Raspust grad. Vazdušna banja i duševna hrana u jednom.
Grad za vratiti se (bar) tri brzine unazad.
Lagano zakočiti, ali baaaš do kraja.
Iskočiti iz sopstvenog života.
Ući u drugu dimenziju. Prolećnu. Nežnu.
Tamo gde ne postoji budilnik, a dani se (pro)cenjuju po broju krem kafa, pa se izdašno prelivaju ulupanim šlagom na vrh Ledenog vjetra.
Jagode u proseku, a nana u Hugu. Čaša gore sumracima!
Dobro jutro iz ligeštugla, sa bosim stopalima u travi.
Možda svačiji Zagreb nije ovakav, ali hej! Ovo je moja verzija.
Mogli ste da vidite kako te moje vizije aprila izgledaju kroz Insta beleške.
Mogli ste da vidite kuda se šunjam u ovom vodiču i šta jedem u ovom.
A sada updejtovana verzija, za sve one koji se spremaju put hrvatske prestonice, za sve one koji su pitali i kojima trebaju mali znakovi, te polazimo!
Definitivno bih za listu za lenji odmor dodala Finjak, mali kafe koji će vas sa nogu oboriti neodoljivim enterijerom. C.a.k.a.n.o.
Znate već scenario: srčete kapućino (dobar!), a pogled vam luta od kristalnih lustera, preko zlatnih ramova, sve do ljupkih buketića na stolu... Ponesete časopis, sporo listate strane... Ako imate sreću da vam je to komšijski kafić (ouh da, meni jeste), pravac prva jutarnja, uz obavezni krosan na finom porecelanskom tanjiriću.
Vi ostali, sačekajte da se smrkne, pa isprobajte Finjak Black, koji je otvoren na jesen prošle godine... Misteriozno, tamno, crno i bordo, izvučeno iz bakine škrinje, ukombinovano sa pažnjom do poslednje sitnice: za mali tajni sastanak, za bogato crno vino, za pričanje besmislica za stočićem ispod stepeništa... Ma znate već nezaobilazno .
A činjenica plus, čak i oni Insta netalentovani ovde ne mogu da naprave lošu sliku, isprobajte ;)
Vlaška 78
Sledeća mesto (vrrrlooo) brzo se nametnulo kao must have adresa kada je kafe kultura u Zagrebu u pitanju. Kao što uvek život piše zabavne romane, nabasala sam prošle godine na njega samo par dana po otvaranju, predvidela sjajnu budućnost i drago mi je da se nisam prevarila!
Cogito Coffee Shop je kafić koji je izrastao iz pržionice kafe, a momentalno je zadobio sve simpatije istinskih ljubitelja kafe. Uživaćete u njihovom Tesla blendu, ali i kafama iz Brazila, Kolumbije, Kostarike... Ponuda se menja sezonski, a na vama je samo da odlučite za aromu kakva vam se taj dan pije, samo recite: voćna, ili čokoladna...
Nenemetljiv prostor delo je samih vlasnika, mint zid će vas naprosto hipnotisati, a stolice nalik onima iz školskih klupa osvojiće sve one neporavljivo analogno nostalgične (ja! Ja!).
Još vam nije jasno? N.e.  p.r.o.p.u.s.t.i.t.e.
Varšavska 11
Onda jedno malo staro, malo novo mesto.
Malo je bilo šminka. Malo je valjalo. Malo ne.
Ali znate već. Ono o tim prvim ljubavima....
Hemingway nisam otpisivala čak i u onim godinama kada defnitivno nije bio na popisu kul mesta za obići (dodajem na taj moj uncool spisak i Jackie Brown i Khalu, ma ubijte me! :) ), a sada se vratio u novom odelu. I to bome kicoškom!
Zaboravite na sterilno beli izgled, sada je to kafe koji predstavlja pravi puzzle, toliko je raznovrsnih elemenata ukombinovano, ali svaki, naizgled čudan detalj, nekakako se nalazi na pravom mestu. Novi koncept inspirisan je Ernestovim romanom Pokretni praznik iz 1964. godine (A Moveable Feast).
Mislite Pariz, mislite zabavno, mislite neodoljivo!
Enterijer je toliko simpatičan da ćete se ozbiljno lomiti da li da izaberete mesto u bašti (iz koje puca pogled na HNK), ili unutra (ja u svojoj novonastaloj asocijalnoj fazi, glasam za šank u međuprostoru...).
Trg Maršala Tita 1
Sledeće mesto na popisu smestilo se na Britanac, još jednu vibrirajuću kul zagrebačku tačku.
Iako se nalazi tik pored pijace, Markette je ozbiljan kafe restoran i još po nešto... Čim uđete sa desne strane videćete zlatni deo ukrašen crnim mermernim stolovima uz veliku paprat u saksijama, to je dnevni deo za ispijanje kafe, za koju je zadužena hrvatska pržionica Lively Roasters.co (u Zagrebu sebi ne dozvolite lošu kafu). Središnji deo lokala u krem i bež tonovima je fini restoran, posebnu pažnju posvetite dnevnim jelima, famozna su! Treći deo je malo diskretnija prostorija idealna za privatne proslave, ili uživanje u mirnijoj atmosferi.
Iznenađenje će vas sačekati na nivou ispod, tamo se nalazi posebni izložbeni prostor nameštaja Showroom Somec (upravo su oni bili zaduženi i za enterijer, ja sam poželela da poneku stolicu ukradem i ponesem sa sobom - ali to sam samo ja :) ). Upotpunite gastronomsko uživanje nekim od odličnih hrvatskih vina iz ponude i nećete ni primetiti da ste proveli sate u ovom prostoru.
Britanski trg 1
I poslednje u ovom deljenju jeste restoran i bar koji nit' je nov, nit' je nepoznat, ali jeste zicer rešenje kojem svi Zagrepčani pribegavaju kada su im turisti u gostima, a uz to je veče i radni dan.
Prevrtaće očima, pokušaće da vam se opravdaju za nedostatak noćnog života, a poslaće vas pravo u Time sve uz tužan uzdah kako je eh u Beogradu tako živahno...
Ali, u Zagreb se ide iz sasvim drugog razloga! Da se lagano gušta, da se isprobavaju novi ukusi i da se sve to uklapa uz (jedno previše) piće. Te Time, sushi restoran, jako dobar, jako seksi, jako lep. Taman za novu lepršavu haljinu, šta vas briga što vas utorkom veče u Zagrebu niko i neće videti. Uklopite je uz neki od koktela i lagano gustirajte...
Petrinjska 7
... što ću ja raditi već za par dana! April u Zagrebu je na redu, a tu je celo jedno poglavlje o kome uopšte nismo pričali.... T.o.r.t.e! 
Malene šarmantne poslastičarnice niču kao pečurke. Mešaju se šlag, voće i prah šećer: Magnolia, Meet Mia, Torte&To, Cup&Cake, Fine torte... Slastičarnice u Zagrebu su... Ouuuh, pa prava poslastica! Uskoro vas ovde čeka i ta slatka epizoda.
Stay tuned!


23.4.16

Happy Bday!!!

Razvila sam tu neku novu naviku...
Klikćem. Bez neke jasne vizije. Kroz dane, mesece, godine. Random klikovi kroz arhivu.
Čitam sopstveni blog. Lagano, bez obaveze.
I moram priznati da baš uživam! Jel bi trebalo to tako?!
Ne znam, ali čitam neke male skrivene poruke, koje samo ja mogu da razumem i kikoćem se kao luda. Ostavljala sam znakove pored puta.
Inače dragi Facebook mi je prijavio da se na ovoj adresi družimo već ravno 6 godina. 
Š e s t.
A ja to nisam ni primetila. Da li sam nemarna? Ma šta mi je?!
Jok. Samo opuštena.
Ja u zen fazonu, a ovo moje mesto, baš onakvo kakvo je uvek bilo
Za doći. Za reći. Promisliti. Proćaskati. 
Uvek dobro raspoloženje. Uvek lepe misli.
Feel good space.
I zato danas posežem za nekim biserima iz prošlosti. Izvlačim neke neverovatne ljude, ideje i projekte. Završene, nezavršene. Neke postojeće, neke ne.
Ovo su uglavnom bili njihovi prvi koraci na globalnoj mreži, ali i sad, nekoliko godina kasnije, apsolutno su sjajni! Te još jedan osvrt na najzanimljivije koncepte zabeležene na adresi konevolicipele.com. Postovi iz 2010, 2011, i 2013. godine jasno kazuju - padam na dobre koncepte, pa padam. Ali hajmo (nekim mojim) redom:

6.1.2013.
Ovaj projekat je moj favorit.
Dizajnerka Linda Hom je autorka bloga Daily Dishonesty, crtanog dnevnika svih tih malih belih laži kojima smo tako skloni (ma, ne gledajte u mene!). Njena ideja je pokupila toliko internet saobraćaja, da su crteži dobili svoj tvrdi povez, a takođe ukrašavaju i posebnu ediciju svezaka i notesa. Linda je početkom 2016. godine rasprodala svoju imovinu i posvetila se putovanju oko sveta. Njen plan je da obiđe 26 zemalja, a za to vreme izržavaće se od prodaje 26 pisama-printova, trenutno je u Sao Paulu, a ja je (zadivljeno) pratim i dalje.


31.8.2010.
Davna prošlost, ha?
Prva godina bloga i ne baš jasna ideja, kuda se to krenulo... Bilo je samo bitno da je zabavno, da inspiriše i poziva na uživanje. Ukratko? Svi postulati kojih se i danas čvrsto držim.
Nije bila luda ta omladnika Jelena.
Elem Stuff no one told me je blogozbirka malih životnih istina koje smo često skloni da previdimo (get it, od laži do istine :D ). Autor je Alex Noriega, svoj projekat je započeo posle jedne krize na poslu, a posle par godina udaljio se od njega i sada živi u Sao Paulu gde se bavi umetnošću (da li je to neki znak? Da li je vreme da se selim?).


6.5.2011.
Nešto apsolutno genijalno u svojoj jednostavnosti.
Male stvari.
Tek tako. Svakodnevne cvrce. Izvor osmeha. Sve ono što čini život, a trebalo bi više da se slavi.
O p t i m i z a m.
Te, Just-littlethings, fantastičan tumblr nalog, koji je tada sadržao 352 dobre životne situacije, a danas smo na broju 392. I ne, nije se Nancy, autorka bloga ulenjila, upravo suprotno. Ovaj projekat napustio je svoj online oblik i ušetao je u slatke korice knjige Just Little Things: A Celebration of Life's Simple Pleasures. Štivo koje bi trebalo da držimo pored kreveta i ponavljamo do besvesti. Jer nekada i nije toliko loše vratiti se u rikverc.

Podržavam sve što vas veseli. A za mene je to ovo zabavno mesto. Nastavljam da se igram&klikćem, ako imate neki post da mi preporučite, obavezno linkujte u komentaru :) 

29.3.16

#bunofilter

Čitali ste već o mirisu "detinjstva", sjajno gradivo za ponavljanje za sve nas koji se vazda pitamo da li smo pogrešno skrenuli kod Albukerkija... Žuti B.U. je tu da u sekundi premota celu deceniju unazad... Jer ne postoji bolja vremenska mašina od parfema koji se umešao u najbitnije životne događaje.
Ovog proleća (ou da, stiglo je!), B.U. nam je priredio iznenađenje, na tržištu se pojavila nova mirisna nota Golden Kiss, savršena da njome potpišemo i zapamtimo 2016. godinu, ali o samom parfemu pričaćemo uskoro...
Jer... Prvo zabava! Razumećete me kada vam kažem da ne samo da se na rafovima pojavio novi miris (sve u neodoljivoj konzervici), već da tu vest prati i (vrlo) zanimljiva igra koja je najavljena na događaju u džez klubu Azbuka.
Pravila su laka, dovoljno je da na sajt #BUnofilter aploadujete fotografiju koja vas najbolje predstavlja, dodate raspoloženje koje vas opisuje tog trenutka (ma ko vam je rekao da sam ja odabrala party girl? :D ). Poenta nije da se iz petnih žila trudite da postavite što savršeniji selfie, upravo suprotno! Baš kao što sama kampanja kaže #bunofilter fokus je na tome koliko je svaka od nas različita i posebna i kako je zapravo najzabavnije da budemo ono što jesmo (ovo ne mogu dovoljno puta da podvučem).
A onda nastupa magija , ukoliko vas žiri odabere za pobednicu nedelje na vašu adresu stiže B.U. mirisni paket i vaučer na 5.000 dinara za kupovinu u H&Mu.
A to je samo zagrevanje. Glavna nagrada je prava poslastica - najsrećnija devojka postaće B.U. zaštitno lice i očekuje je veliki photoshooting, ali i vaučer za šoping u iznosu od 500 evra. Drugoplasirana će na poklon dobiti Lenovo Yoga tablet. Treća nagrada je H&M vaučer za kupovinu u iznosu od 20.000 dinara. Dok će čak 50 devojaka kao utešnu nagradu dobiti BU Golden Kiss toaletnu vodu.
Šta kažete? 
Zvuči dobro? 
Namestite vaš najlepši osmeh i srećno ;)

13.3.16

#adamyoursef vol.2

Primičemo se. Primičemo se (ooooo haleluja) dvadesetom podeoku, zelenim krošnjama i baletankama. Odmičemo se od zimske depre (i predosadnog februara), ali takođe ozbiljno, vrloooo ozbiljno smo blizu proglašenja pobednika sjajne Opel nagradne igre #adamyourself.
Sve što je bilo potrebno jeste da dizajnirate svog Opel Adama iz mašte. Taj zadatak zvuči lakše nego što zaista jeste, jer postoji 80.000 kombinacija spoljašnjosti i 60.000 kombinacija unutrašnjosti. Da, dobro ste pročitali!
Ovaj automobil možete personalizovati u potpunosti i čak najsitnije detaje prilagoditi sebi i svom senzibilitetu! Ukoliko niste pratili na času, shame on you! Jer ste na taj način diskvalifikovali sebe iz ove uzbudljive igre, stigao je i taj momenat, ostalo je još samo nekoliko dana za glasanje publike
Ovde pogledajte favorite i poklonite svoj glas onom modelu koji vam se najviše dopada. 
Vanja i ja smo se i u zimskim uslovima (i to na test stazi!) uverile u moći ovog malog i kompaktnog automobila. Bez razmišljanja, pobednik će uživati u fantastičnom iskustvu vožnje!
Srećno svima i neka najbolji pobedi!

21.2.16

Bangkok pt2

Iako bi možda bilo logično da travel postove skucam čim sletim u Beograd, dok sva lelujava putujem kroz vreme... I razmišljam da li je leto ili zima, noć ili dan i da li život počinje ili se završava u 2 ujutru? Azijski džet leg je prilično luda stvar. (P.S. još jedna super luda stvar je i tajlandsko najsporije punjenje telefona, zapravo bilo čega. Pripremite svoje bezične punjače ;) )
Ipak, ja više volim da utiske neko vreme nosim sa sobom, zabavljam društvo, premećem ih u glavi i onda taman kada priče zamru, pečat u pasošu počne lagano da bledi, a travel bug počne da gricka ulažem blog kao kvisko!
Te, Bangkok za početnike deo drugi - odnosno najbolje ideje za izlet. Ukoliko ste avanturistički nastrojen putnik propustićete puko postojanje na plaži i izvadićete svoj mali crni notes da popišete ove predoge. Stižu pravo iz pera tajlandske turističke zajednice, a oni, verujte, znaju o čemu pričaju!
*Prvi predlog je Sampran Riverside, radi se o velikom imanju koje u sebi spaja seoce, hotel, wellness centar, farmu... Osnovna namena mu je da se turisti upoznaju sa kulturnim nasleđem Tajlanda i to na vrlo zabavan i interaktivan način, tamo možete videti kako se pravi svila, zaigrati tradicionalni bamboo ples, ili se oprobati u spravljanju thai specijaliteta. Iako je u privatnom vlasništvu i postoji od 1962. godine uspeli su da prikažu tradiciju u najboljem svetlu. Ako vas izmori bazanje ispod palmi i učenje plesa zaustavite golf vozilo i pođite u spa centar Arusaya koji je u sklopu imanja. Za cenu 200 bata (oko 550 dinara) dobićete odličnu masažu u drvenoj kućici koja gleda na jezero, a posle tretmana stiže osvežavajući čaj. Kako izgleda after spa bliss pogledajte - ovde.
Naša trupa se u Sampran Riverside nije zaputila samo zbog razgledanja i stručnog razbijanja čvorova u leđima (ma, kad sam postala takva stresirana starica?!), svrha našeg puta bila je da prisustvujemo čuvenom festivalu Loy Khratong. Jednom od najvećih festivala na Tajlandu, održava se za vreme punog meseca u dvanaestom lunarnom ciklusu budističke godine, što bi na zapadnjačkom jeziku reklo da se poslednji odžao 25. novembra prošle godine.
Khratong je plutajuća instalacija koja se pravi od lišća banane, cveća, mirišljavih štapića i sveća... Kako bi se zahvalili reci na njenim brojnim darovima i izvinili na eksplataciji voda Tajlanđani u sumrak pustaju Khratonge u koje su prethodno stavili nešto para, a dok ga predaju reci zamišljaju i želju.
Been there, done that. Recimo da sam svoju ispucala na glupost :) ali hej u moju odbranu setite se samo tog džet lega... Mada, jedna želja k'o nijedna, svakako radi se o magičnom festivalu, još fotografija pogledajte ovde, a snimak - tu. Uvek mi ostaje sledeća godina...
*Još jedna nezaobilazna opcija za upoznavanje tajlandske kulture jeste poseta nekadašnjoj prestonici Ajutaji koja je to bila od XIV do XVIII veka. U blizini se nalazi letnja kraljevska palata Bang Pa In (i ovde bome zaista opravdavaju pridev kraljevski). Ajutaja vam neće biti toliko atraktivna ukoliko ste prethodno imali prilike da vidite Angkor Wat, ali je odlično mesto kao početna stanica za učenje i spajanje crtica iz bogate azijske istorije.
*Za povratak iz Ajutaje najbolja opcija vam je brod, krstarenje rekom Čao Praja trajaće oko tri sata, tokom kojih se možete sunčati na pramcu (bila sam jedina koja je to zaista i učinila, ostali putnici su odabrali opciju na minus hladno klimatizovane kabine - sooo not fun ). Sa obe strane obale uživaćete u zanimljivim prizorima, a u jednom trenutku ćete proći pored moderno uređenih kuća u staklu, sa sve malim privatnim dokovima... A u jednom... Pored vesele ekipice koja se brčka u mutnoj reci, iskreno, to ne bih preporučila, ali faktor 6 sa boost efektom i noge na ogradu, uvek.
I taman kad sam se aklimatizovala na ugodnih 35 Celzijusovih,  a ten počeo da poprima nijansu ka karameli bilo je vreme da se pođe. Oh well, znate već onu staru - kratko/slatko. No, sam odlazak nije značio kraj zabavnim avanturama. Upravo suprotno!
Ako pomislite da posle svega što vidite na putovanju nema mesta za iznenađenja nađe se neko i da vas razuveri. Na našem letu saobraćao je avion A380, najveći u Qatar floti, osim što ima dva sprata i tri različite klase, ima i bar u avionu, Bar! Da!
Možda se veselim glupostima, priznajem pošteno, ali kao osvedočeni ljubitelj šankova umrla sam od sreće. Rekla bih da se radujem malim stvarima, ali uzevši u obzir dimenzije ovog aviona, to ne bi bilo fer. Uz konstantan protok interneta i stjuardesu/barmenku opremljenu širokim osmehom i flašom flašama šampanjca (u baru služe Krug), došlo mi je da poželim da let traje malo duže :)

8.2.16

Bangkok pt1

Neke te poruke. Slučajno poslate u univerzum.
U mom slučaju: tek nešto manje od 140 karaktera uz jedno značajno enter.
Tako u novembru 2014. godine, a već u novembru 2015. godine zaista sam otišla na sunce.
Be careful, what you wish for ;)
Univerzum sluša :značajnoklimamglavom:
Kompanija Qatar Airways je u saradnji sa turističkom organizacijom Tajanda sastavila šarenoliku gupu koja je upoznala blagodeti te azijske zemlje, na malo drugačiji način.
Tajland bez posete plaži?
Priznajem, podigla sam malo obrvu, ali evo odmah pošteno priznajem da nisam bila u pravu.
Kako biste se dokopali sunčanog dela planete dok smo zarobljeni u snegu i minusu trebaće vam oko 12ak sati leta, praktično sitnica, bar meni jer...
O-b-o-ž-a-v-a-m aerodrome, avione, transfere, čekanje, čekiranje, bazanje, fri šopove, prekskupe čokoladice.... Ceo taj paket ostavljanja prtljaga i realnog života iza sebe, prolaska kroz pasošku kontrolu, traženje terminala v-o-l-i-m!
No, putovanje sa Qatarom to iskustvo diže na jedan novi nivo, od punih pet zvezdica.
Uz omiljeno belo vino, krevet, pidžamu, Ladurée čokoladne kolače, Rituals kozmetiku, Armani parfeme... Ukratko, kad vidim let od 6+ sati sa Qatar potpisom na usnama mi zaigra osmeh.
Razmažena sam, tužite me. 
Pre nego što smo se iskrcali u Bangkok ja sam pripadala onom plemenu koje je na Tajland gledalo onako malo ispod oka, jer: zašto svi uporno idu baš tamo pored toliko egzotičnih zemalja? Hmmm... Sad imam onako baš jednostavan odgovor na to pitanje. 
I lak je: jer je super!
Za relativno pristojnu cenu stižete do drugog kraja planete (na promociji kartu možete kupiti i za 409e) i to do kraja gde će vas dočekati sunce na najjače, savršeno fini hoteli (takođe) po razumnim cenama, fantastična hrana (i to ne mogu dovoljan broj puta da podvučem), ludački shopping i provod. Pametnom dosta.
Upoznavanje Bangkoka počinje se od osnova, kraljevska palata Grand Palace je polazna tačka. Spremite se na (zaista) neverovatnu gužvu, ali i neverovatne prizore. Ova palata potiče iz XVIII veka i bila je dom svim kraljevima od tada, čak u opštoj gužvi shvatićete da se radi o pravom arhitektonskom dragulju i malom gradu unutar grada. Sledeće mesto na koje se valja uputiti jeste hram Wat Pho, gde se nalazi statua ležećeg bude duga 46 metara. Bez obzira na konstatan protok ljudi ovde ćete brzo osetiti mir i vrlo brzo će vam biti jasno kako se baš svi posetioci Tajlanda tako lako zaljube u tu čarobnu kraljevinu.
Ipak, pravi thai spektakl nastaje tek posle sumraka.
Iako će vas dnevna gužva na širokim ulicama od po osam traka zbuniti i oboriti sa nogu, kao i ooogromni tržni centri (u kojima imate sve,  S V E, i stvarno se ne šalim :) ), noć će vam doneti potpuno drugu dimenziju te velike košnice.
Zimi se u ovom delu sveta smrkava oko 6 popodne, tako da vam ostaje sasvim dovoljno vremena da se upoznate sa "noćnom" stranom Bangkoka.
Velike su šanse da će vas udariti nalet džet lega (been there, done that, a što se razlika u satima produbljivala, meni je bilo sve zabavnije), Bangokok je zvanično 6 sati ispred Beograda kada je časovnik u pitanju, a kada pričamo o realnosti radi se o mestu koje nam uzmiče par svetlosnih godina.
A upravo je svetlo to što će vas oduševiti, nećete ni stići da primetite koliko je dan zapravo kratak jer će vam fantastični svetlosni efekti skrenuti pažnju i potpuno pomutiti razum.
Nezaobilazna stanica svakako je bar Sirocco koji se nalazi na 63. spratu Lebua hotela i koji će vam pružiti tajlandsku prestonicu kao na dlanu. Ako se po izlasku iz brzog lifta i posle pogleda na široke stepenice i okrugli šank osetite pomalo filmski, nećete biti daleko od istine. Upravo na ovom mestu sniman je nastavak čuvenog filma Hangover. Kao uspomena u karti pića ostao je koktel Hangovertini, lično ja sam se držala odličnog džin tonika, uz krastavce i bosiljak.
Ukoliko u toj džejmbondovskoj atmosferi poželite nešto malo ekskluzivnije (oh da i to postoji), samo stepenicama prođite do sledećeg sprata gde vas čeka Flute A Perrier-Jouët najviši šampanj bar na svetu. Tu će vas dočekati džez uživo, ali i čaša vintage šampanjca po ceni i od 250 dolara. Rezervacija je poželjna, ali nekim danima je dovoljno da samo ispoštujete dress code, oduševiće vas i vrlo ljubazno osoblje, svi oni su opremljeni malenim baterijskim lampama koje im služe da gostima pokažu put, ali i da odglume blic za Instagram misiju (dotrčaće do vas, čak i ako ih ne zamolite za to - sve za savršenu fotku :) ).
To be continued...
 
SITE DESIGN BY DESIGNER BLOGS