30.6.15

Pop up!

Svi ti neki koncepti na koje padam, pa padam.
Nepopravljiva sam!
Pop up je jedan od najdražih (to možete videti ovde, tu i tamo). Svi ti prostori koji se neočekivano pojave i nestanu...  Malo da razmrdaju situaciju. A onda kad se to pomnoži sa stotim rođendanom Coca-Cole dobijamo pop up store u Beogradu (napokon!!).
Od 02. do 08. jula na beogradskom Trgu Republike zaustaviće se Coca Cola pop up shop koji će tih nedelju dana ponuditi autentične Coca-Cola predmete, aksesoare i druge detalje. Nama će radnja stići preko Budimpešte, Beča, Varšave, Sofije, a posle osmog jula nastaviće svoje putovanje dalje u Evropu.
Svakog dana na programu će biti novo dešavanje, od beauty cornera, preko koncerta X Factor finalista, do Hip Hop life performansa. Sve možete pratiti na zvaničnoj Facebook event stranici Coca-Cola Pop up radnja.
Ja sam već na frekvenciji koca crvena :) vidimo se drugog!

17.6.15

Ko ne voli cipele?!

Vraćam se korenima danas.
O cipelama i ljudima... I ljubavi. 
Lako bih mogla da promenim naziv u ko ne voli cipele sa šljokicama, ne voli ni ljude.
Ova sezona me je zavrtela u tom smeru. U punoj brzini. Bez kočnica! Sjaj na sjaj. Svetlucavo!
S I J A   S E. 
Prelamaju se sunčavi zraci. A ja ne mogu da odvojim pogled. Koračam, piljim dole i smeškam se.
Nisu li savršene?!
Impulsivna kupovina još od marta, čučale su tako pitomo u kutiji dok ih sunce nije pozvalo u šetnju. A meni ne treba dva puta reći.
Ružičaste trake, špic, mašnica na vrh, malena štikla.
One dressy ravne cipele kakve sam tražila oduvek. Baš one kakve nisam ni znala da tražim.
Pepeljuga je vraćena svom paru  ♥
Toliko lepe da su zaslužile sopstveni post.
Cipele: Blocco31 


15.6.15

Summer time isn't a season...

Visinske pripreme. 
Na 3, 2, 1. Neću biti takav amater kao prošle godine. Oh ne!
Neću propustiti najlepše godišnje doba kad živa luduje i obara sopstvene rekorde.
Kada je sve toplo, i duša i telo i svi se žale i psuju, dok ja prrrreeedem. Umirem od lepote.
Prošli put me je zavela ta bezveze hladna klima pod kojom sedim, leto se prišunjalo i otišlo, a ja sam ostala zabezeknuta. Kamo mojih (minimalnih) 15 dana na osunčanoj steni? Kamo moja uber plava kosa od soli? I nokti u tirkiz? I mozak sa pameti u tragovima?
???
Zato sada igram mudrije. Lovim leto svaki dan i u mislima planiram jedan opušteni i jedan suludi, a bome i jedan gradski odmor.
Čemu slobodni dani ako ih sve ne istrošite tokom leta?
Dok ne parkiram točkiće mog kofera pod neku palmu, lagano se spremam. Diže se norma.Dodajem u jednačinu stvari koje me čine kompletnom.
Već sam pročitala idealnu letnju knjigu! Valja se spremiti na vreme. Da mi ostane dovoljno vremena da ždrakam i levo i desno i žmirkam ka suncu. Dakle "Gde si nestala Bernadeta" Marije Sempl, duhovita, zabavna, sveža priča! Nalik na scenario. Nalik na dobru seriju koju ne može da prestanete da gledate. Izuzetno pitka, ali ne i naivna priča. Bernadetu ćete v o l e t i.
Javite utiske.
Posle idealne knjige za plažu ide i onaj časopis koji kao must have mora uskočiti u vaš ceger za plažu. Da naslovna strana veselo izviruje, dok se korice krive, sve sa flekama od slane vode i kreme za sunčanje. Ne samo da sam ga našla, malo sam ga i napravila :) 
Novo izdanje ELLE Decoration magazina čeka vas kao poklon uz junsko izdanje magazina ELLE (na kisocima je još samo 7 dana, zato požurite!). Ja svoje listove palme nosim svuda, sve uz tu sjajnu tipografiju Tamare Pešić (lepo sam vam rekla da obratite pažnju na nju).
Takođe, tu je i nova letnja poslastica. Prilično posebna. I zamislite to nije sladoled, jok! U pitanju je Fini macarons. Ali, u ovoj epizodi u potpuno drugoj režiji. U kombinaciji Aperola i čokolade. Ou? Kažete vi. Kažem vam nećete moći da prestanete da ih jedete!
Što nas dovodi do sledeće tačke. Beauty rutina je podignuta na borbeni gotovs! Zakazani su termini za Stott pilates (čak umem i da uradim par vežbi, nisam potpuno otpisani slučaj). Nokti se idu u Chanel srebrno. Nadutost se pegla Eucerinom. Aesop kao već totalna navlaka. L'Occitane kao miris za početak leta. I Silk Epil 9,.koji ću uskoro početi i u torbi da nosim (pažnja, stvara zavisnost :) ).
Javljam se uskoro, nadam se sa neke stolice tik uz vodu ;)

9.6.15

BGD News: the sweetest thing

Sa kafe skačemo pravo u... šećer!
Umućeni šlag, fini krem, jagode preko, kruške povrh.
Možda nije baš momenat. Ili nam je baš ovo poslednji momenat da posegnemo za tim slatkim grešnim zadovoljstvima. Štipnemo. Gricnemo.
Pa se molimo letnjim bikini bogovima da sve bude okej.
Te hajmo brzo. Juče smo se bavili kafom (svi koji su zabušavali, pravo na ponavljanje gradiva), a danas prelećemo nove beogradske poslastičarnice.
I onda odmah na početku nešto što nije baš poslastičarnica. Zapravo, ne postoji u nekom takvom fizičkom obliku. Ali, tu je. Šunja se po gradu, iznenađuje svojom slatkom ponudom.
Gđa Mirkov jeste nova marka kolača, a možete ih probati u Mikser Houseu i Jazz Bašti. Jednostavno i slatko. Slatkiši u teglicama, tart sa kruškama, pavlova sa jagodama, mafini i puslice. Ne samo da možete probati šta je to Gđa Mirkov pripremila (iza koncepta stoji zapravo Nina Babić, a to je ime koje će svi pošteni fooidies lako prepoznati),  već možete ići i na njene radionice (tokom maja održavale su se svake nedelje).
(dok ne dobije fizičku adresu gospodjamirkov.tumblr.com)
A sledeće mesto stvarno postoji, časna pionirska!
Mandarina Cake Shop poslastičarnica se pre nekoliko nedelja smestila na vrh Gračaničke ulice, tik uz čuveni Crveni Petao. Kao i svaki put kad naš grad dobije nešto novo i zbilja dobro, svi su pohrlili da probaju njihove kolače. Ipak, oni koji su rado zalazili u hotele Hyatt Regency i Square Nine  već su upoznali (i zavoleli) rad poslastičara Krsta Radovića. Krsto je izašao iz hotelskih voda odlučivši se da zapliva neistraženim vodama malih porodičnih biznisa. Zajedno sa članovima svoje porodice (tu su Nikola i Nenad poznatiji kao Braća Burazeri koji su odgovorni za vizueni identitet, kao i Kamelija koja iza sebe ima dugogodišnje iskustvo rada u marketinškim agencijama) sada vodi poslatičarnicu koja ozbiljno pretenduje da postane jedna od najomiljenih u gradu. Za razilku od rada u velikim sistemima, tim mladih poslastičara na čelu sa Krstom može lako da prilagođava ukuse i dekoracije, kao i da nudi isključivo sezonske kolače, koji će se smenjivati kako se koje voće pojavi.
Gračanička 16
I onda nešto malo laganije, lepršavije, za usput.
Sladoledžinica Crna Ovca smestila se tik preko puta Smokvice u Kralja Petra i već su mnogi počeli da menjaju svoju rutu, da bi svratili po sladoled.
Priča kaže ovako: četvorica prijatelja koji su radili kao turistički vodiči odlučili su da primene sve što su videli i osetili na tim putovanjima po svetu. Zavrnuli su rukave i počeli da uče o recepturama sladoleda, ukusima i miksevima ukusa.
Posle par godina osetili su se spemenim da sa Beograđanima podele ono što su do sada naučili. Vrlo su ozbiljno pristupili svom novom zadatku, sladolede spravljaju po prilagođenim recepturama sladoledžije iz Bolonje, a beskompromisno insistiraju na prirodnim sastojcima bez aditiva. Još jedna stvar na koju se ponose jeste da su otvoreni za sve vrste eskperimenata sa ukusima u ponudi, u zavisnosti od dana naletećete na drugačije , a simpatije su osvojili time što su prvih nedelja po otvaranju nudili sladoled od kajmaka, kao i u kombinaciju suve šljive i slaninice.
Kralja Petra 58

7.6.15

BGD: Coffee news

Taj momenat. Kad se bude usnule beogradske kafedžije...
Udara se poslednji glanc na fasadi, Užurbano unose stolice. Zagreva se opaka espresso mašina. Dodaju se maleni bokali sa cvećem. Trčeći se unosi nana...
Proleće u Beogradu ne znači samo sunce i dugačke dane, jok! 
U našoj režiji to znači i da nas čeka ceo niz novih lokala. Toooliko ih je da neće stati u jedan post. Čak ni u dva. Čak ni...
Okej, shvatate poentu, prepustiću ove nedelje blog beogradskim vestima. Za uživati, posmatrati, za kupiti, posuditi, za sesti, jesti... Sve ćemo proći, uzduž i popreko.
A od čega ćemo početi? Prirodno od kafe!
Od grada koji je ozbiljno kuburio sa ponudom (još imam traume od nečeg kiselog što je trebalo da liči na Lavazzu) stigli smo do prestnice u kojoj se kafeterije otvaraju doslovno svakog minuta.
Nogu je povukla omiljena Pržionica (odnosno Eli's još u praistoriji) i sada možemo do mile volje da oštrimo nepca na ukusima sveže pržene kafe u desetinama lokala. Koncept je oproban: maleni prostor, dobra espresso mašina, raspoloženi baristi, istaknuta zabrana za dosipanje hladnog mleka i šarene kartonske šoljice za poneti.
Prva na današnjem spisku je Kafeterija, treća u nizu istoimenog lanca. Prva je smeštena u epicentru Dorćol kafe republike, druga na Studentskom trgu (meni nije uopšte sela), a treća je stigla do Vračara. Ovde su malo skrenuli od prvobitnog koncepta, jer se radi o mnogo većem lokalu sa čak dve bašte (obavezno isprobajte unutrašnju), takođe na donjem nivou smeštena je i pržionica.
Enterijer se nalazi na pola puta između industrijskog i retro stila, tvoreći mesto gde biste rado voleli da potrošite popodne (ili ceo dan, ukoliko ste zagriženi kafopija). Tu su i zajednički stolovi za sve one koji žele da steknu nove prijatelje (legenda kaže da nekad ljudi u Beogradu stvarno ćaskaju sa nepoznatim ljudima u kafićima, nemam pojma, čula sam ;) ).
Koče Kapetana 32
Prelazimo most i idemo do novobeogradskih blokova. Odnosno, pravo u West 65, tik do Airport City kompleksa. Kako sam imala (ne)sreću da dve godine radim na tom mestu, dobro sam upućena u monotoniju biznis bloka. Ponuda je dosta ograničena i vrlo brzo izgustrate sva ponuđena mesta za provesti pauzu. Pane e Vino bilo je fantastično osveženje (ako pričamo samo o kafi, nude odličnu Illy varijaciju), a sada imamo novo pojačanje - Laboratorija kafe!
Odmah dobijaju poen za odmicanje od shabby chica putem koga su slepo pošle sve kafiterije. Laboratorija je napravila potpuni zaokret i kao rezultat imamo sasvim poseban enterijer. U svedenom prostoru korišćene su samo crna i bela boja, a zanimljiva stilska igra postignuta je geometrijskim oblicima (šestougaonim lampama i velikim centralnim stolom). Od detalja su tu samo ogoljene stilizovane sijalice, kao i simpatična vertikalna bašta na zidu. Fokus je naravno na kafi, a pored kofeinskih napitka služe i razne varijacije na smoothie temu i to u šarmantnim sudovima nalik na Erlenmajerove boce. Čini se da je to dobitna formula!
Omladinskih Brigada 86
Last, but not least, iliti šećer na kraju jeste ganc nova ispostaja Java Coffee Serbia.
Ljubitelji kafe vrlo dobro znaju o čemu se radi, ostali odmah na utvrđivanje gradiva: njihova priča počela je pre skoro 15 godina u Varšavi sa ciljem da ponude sveže prženu kafu sa poreklom.
U Srbiji su prisutni dve godine, a za to kratko vreme uspeli su da se nametnu kao ime kome se (itekako!) veruje kada je dobra kafa u pitanju. Java kafu ste, između ostalog, mogli da pijete u: Zoni Industriale, Homi, Martaanu, Novoj Ipanemi, Užitku...
A sada su otvorili i jedno, samo njihovo mesto. Vraćamo se u bazu kafe, pravo na donji Dorćol. Na Gundulićevom vencu Java Coffee tim parkirao je svoje znanje i umeće kada je kofein u pitanju (a parkirali su i pravi žuti šank/kamioniet, instant ljubav!). Nedelja će na ovom posebnom mestu imati i još bolji ukus, jer su najavili da će tada služiti sladoled sa ukusom kafe 
Gundulićev Venac 59

29.5.15

#breakfree

Imam sreće pa je moj životni dress code jedna vrlooo rastegljiva kategorija (dobro, možda malo preterujem, nije to stvar sreće - jednostavno se nikada nisam videla u profesijama koje podrazumevaju takvu vrstu stega). Modna igra je sastavni (i omiljeni) deo svakog dana: patike ili štikle, kratko ili dugačko, sa nogavicama ili bez...Sve dolazi u obzir! Moram da priznam da se nikada nisam obazirala na norme kada je sti u pitanju, ne kao stvar bunta, već više kao kreativno shvatanje pravila oblačenja. To je polje beskrajne zabave!

Ćao, ja sam Jelena i minijatura je moje srednje ime.
Dugo mi je trebalo da se odviknem od sumnjvih dužina, imam sreću pa mi je građa omogućava da mini dužinu uključim u svoju svakodnevnicu bez ikakvih problema. Imala sam epizode kada sam ozbiljno razmišljala o promeni stilskog pravca, oni koji duže prate moj blog sećaju se tih situacija.                              
Zameniti neon žuti šorts dosadnim širokim bermudama do kolena? Ouh! Može li navodno ispravno zameniti iskreno razigrano? Teško. Posle godina promišljanja, napokon sam i u glavi odustala od te idealističke ideje o miss savršenoj u opeglanoj košulji i cigaret pantalonama. Dovoljno sam stara da shvatam da devojka koja je u srednjoj školi (o užasa!) čitave jedne godine nosila isključivo bebirozu (to je epizoda koje ne volim da se setim) nikada neće postati devojka koja nosi isključivo crno, samo lakovano, uvek na potpeticu. Kada dođete do tih okruglih rođendana shvatite da zapravo i ne postoje nikakva pravila! 
Granice su samo u glavi, a one predstavljaju prepreke koje sami sebi zadajemo.
Sve je okej, sve dok se osećate udobno u svojoj koži (i odeći). Odeća zapravo predstavlja simbol, ona je vizuelna ekstenzija ideje o tome ko smo mi zapravo i za šta smo sposobne. Zadržava komadiće naše ličnosti i onoga što smo želeli da budemo, ali nikada nismo postali. Činjenica koja se pojačava kako godine prolaze. Usudite se da naštimujete unutrašnji osećaj i spoljašnji prikaz. Možda sam odustala od blesavih papagajskih uzoraka, ali nikada ne želim da se odreknem te beskrajne mogućnosti izbora. I beskomromisno ostajem „nikad dekolte, zauvek minić devojka“! 
Vodim se sa dva kriterijuma: mora biti i pristojno i mora učiniti da se osećam dobro. 
Break free!
Ovog leta biću pomalo boho, a malo i normcore, ne mogu da izbegnem ni prugice... Dodaću i rese, kimono pod obavezno, zaokružiću bojama. Ipak, glavni aksesoar biće negovana koža, kao osnov svega. Sa nestrpljenjem odbrojavam, precrtavam dane na kalendaru do leta i već počinjem da mislim slane misli ;)

27.5.15

#konevolicipele - peti rođendan

Imam  u poslednje vreme problem da počnem.
Krećem i krećem i kreeećem, plan je uvek kristalno jasan i samo što se ne bacim na posao... A onda se samo ležerno okrenem na bok i nastavim da čitam. Ili da gledam u plafon. Ili da skrolujem niz ništa i uz svašta. Lupam srca. Pa se opet okrenem. Pojedem badem u odelcu od čokolade. Žvaćem. Zažmurim. Pomislim na obaveze, jače zažmurim...
U svojim dvadesetim (da, napustila sam tu dekadu, moram apdejtovati about me sekciju) uvek bih sebe beskrompromisno opisivala kao lenju. Doduše, to je izgleda postojalo samo u mojoj glavi, uporno sam gajila tu iluziju.
Ja, devojka odmora, leta, sunca. 
Bezbrižnost kao lajtmotiv, ograničena odgovornost kao must have.
A onda... Onda su došle te (o užasa!) tridesete.
Bila je sreda. Bilo je podne. Bilo je toplo. Sedela sam pred velikim buketom belih božura. Gledala u svoje crvene nokte na tastaturi, srkala kafu na slamčicu, osvrtala se po kancelariji... Lenja devojka sa plaže prešla je u ganc novi age box, a svakako je revidirala i neke stavove.
Pre svega viziju i shvatanje sebe same.
Ne znam kako sam tada definisala lenjost, ali ta dvadesetogodišnjakinja sa (ponekad) premalo mozga,  je tridesetogodišnjakinji hladnokrvno predala štafetu sa karijerom ravnom dugom ravno 10 godina, čitava decenija rada u struci, u medijima, u magazinima.
Osim toga na poklon je dobila i još 5 godina, ovog bloga. Bloga o svemu i svačemu. Nazivanog i modni i lajfstajl i kako god već da je u tom trenutku bilo moderno.  Za mene je to moj bookmark, zbirka svega što želim, trebam, čemu se nadam... Zapisi, komadići, crtice.
Sastaviću valjda jednom šta to zapravo hoću.
Počeo je kao jedno mesto za tralaliranje, kao mali beg iz PR sveta u kome sam se slučajno obrela, kao digitalni CV kako bi me nekad ovi iz ELLE magazina primetili. I jesu.
Ali, u neke krivine upala sam sasvim slučajno, u punoj brzini
Da li sam 2010. godine mogla da pomislim da će me blog odvesti okolo naokolo, preko planete: u Ameriku i Kambodžu. u Milano, Pariz, Berlin, Kopenhagen, Stokholm, Frankfurt, Dablin, Prag, na Mikonos... Da će me smestiti pored Mile Jovović, preko puta Ume Thurman, uz Garance Doré i Ashley Olsen... Da će od magazinskog, skrenuti u lično. Da će koncept apsolutno bez fotografije, preći u novi foto hobi. Da će otvoriti mnoga vrata, da će preći sve granice. I najbitnije da će me dovesti do sjajnih ljudi sa kojima se sad svakodnevno družim onlajn i oflajn.
Definitivno nisam ni mogla da zamislim da će pobeći sa svoje www adrese i preći u treću dimenziju, a upravo se to desilo prošle nedelje.
"Ko ne voli cipele, ne voli ni ljude" proslavio je svoj peti rođendan baš kako mu dolikuje, u luckastoj tropskoj atmosferi uz lampione i balone. Uz mnogo smeha i kucanja čaša. Uz litre i litre Aperol Spritza i Camparija. Uz kockice leda, pasirane breskve i maline. Uz fantastičniju od fantastične oranž tortu sa ananasom i glazurom od Aperola iz maštovite radionice Fini.
Na splavu Hot Mess uz odličan ritam za koji je bila zadužena DJ Aleksandra Erić.
Uz sve one koji su bili uz mene još u prošlom veku kad sam ih gnjavila pričama o nekom blogu, nešto, negde. Uz sve one koje sam tokom ovih pet godina skupila, kao moje pleme. Uz sve one sa kojima delim istu strast, misiju, životnu ideju. Sve one koji koračaju opušteno kroz život čineći ovo mesto lepšim, čineći i sebe i svet boljim.
Od groznog sivog dana na koji se sručila dosadna kiša, stvorili smo narandžastu sunčanu oazu. Možda sam napokon shvatila da ipak imam tu štrebersku crtu, ali ne, još nisam odustala od plaže kao životnog stava. Još na repeat vrtim I got pocket full of sunshine (i ne plašim se da ga upotrebum ;) ).

I šta ću sada raditi sa blogom? Nemam pojma. Da li ću pisati redovno i sastavljati pokajničke postove zašto me nema? Neću. Biću tu (i tamo). Biću tu kad ne krojim novi sadržaj za ELLE i ELLE Decoration, jer sam vazda bila print devojka (a imam i dovoljno godina, da to i dokažem). 
Da li ću juriti brojke? Apsolutno ne. Jer sam mušićava i sve mi brzo dosadi, a posebno ta besmislena klik trka. Živeću, disaću, pisaću. Samo kvantitet, nikada. 
Pokušaću da ugušim tu malu štreberku i da je nateram da pobegnemo na more na nekoliko meseci (ili možda zauvek), pa da budem poštena full time blogerka. Ili ne moram. Možda ću se odseliti na moju stenu kraj slane vode i nestati. Gledati u sunce, kuvati, mazati nokte, postojati. Prvobitni cilj bloga odavno je ostvaren (pre tačno tri godine), a u ovoj fazi prepustiću se go with flow stavu, dozvoljeno je isključivo hakuna matata raspoloženje!
Zabavljaću se. Jer je to poenta svega. Ne gubite to iz vida.
Hvala puno svima koji su došli da ulepšaju slavlje. 

Čaša gore za nove avanture!
Fotografije: Dragan Radojević (više pogledajte OVDE)
 
SITE DESIGN BY DESIGNER BLOGS