11.7.16

Vichy Idealia

Za ovih nekoliko godina trebalo bi da ste shvatili ste nekoliko stvari o meni (pokušavam da se popravim, ali hej, to je proces). Prvo je totalni zicer, Jelena je dete leta i "zapravo živi" samo na suncu - easy.
Drugo, pripadam onom delu ljudi koji živi u (vrlo) ubrzanoj traci, što ne znači ni nemarnost, ni traljavost, prosto volim da se sve završi u određenom roku i što pre moguće (da, ja sam ta žena koja funkcioniše na deadline principima).
I treće, što varira između šarmanog i potpuno iritantnog, jeste određena doza ležernosti. Drugo ne isključuje treće, već se nadopunjuju u savršenoj harmoniji, ne dozvoljavajući da nijedan deo ne pređe u ekstrem...
Kada sam na testiranje dobila novu Vichy Idéalia kremu, vrlo brzo sam shvatila da će ona u potpunosti zadovoljiti ove tri strane moje ličnosti.
Prvo, njena tekstura... Radi se o gel kremi, koja se lako razmazuje&upija, a pri tom je vrlo lagana i ne ostavlja masan i neprijatan trag, što je ključni problem većine krema na visokim temperaturama. Umesto toga, prva senzacija koja se oseti jeste svež osećaj, sličan onome kada koristite termalnu vodu (koja je i jeste u njenom sastavu). Uoastalom, baš kao što joj samo ime kaže potpuno idealna krema za najtopliju sezonu.
Letnja Jelena zadovoljno prede.
Sledeća stvar koju sam primetila posle desetak dana korišćenja jeste da iako mi lice deluje hidrirano i nekako ujednačeno, iritantno masno presijavanje je na minimumu i umesto toga koža je mat&blistava.
Poen za Vichy tim! 
Osnovni sastojak je Kombuha, koja je poznavaocima poznata po svojim terapeutskim svojstvima i antioksidativnom delovanju. Tako da osim što pod kontrolom drži presijavanje, ova krema deluje i na bore (pravim se da ih nemam, ali, oh you get the point).
Zadovoljava i moje kriterijume brzine&ležernosti jer je novo pakovanje u tubi zgodno za svaku tašnicu i krema lako može ići svuda sa vama. Gel krema najbolje će odgovarati svima onima sa mešovitom i masnijom kožom, ali u okviru iste linje postoje kreme i za suvu i normalnu kožu.
Svoju kremicu sam za svaki slučaj ubacila i u moju torbu za plažu sa kaktusima, Vanja i ja trenutno istražujemo novu grčku destinaciju, pratite nas na Instagramu i Snapchatu (@jelenakarakas) ;)



28.6.16

Gozba - Istria Edition

Znate te neke slike... Jure vas na Facebooku.  Ponavljaju se na Tumblru.  Izranjaju na Pinterestu.
Ma znate već... Te neke koje govore. Glasno. Glasno!
Jasno čujete šušaštanje vetra. Rezak zvuk sudaranja čaša. Ka-čing!
Kao da vam vazduh malo zamiriše. Malo morski. Malo slano.
Malo vam zatitra plamen sveće pred očima.
A onda... Onda se nađete u sred takve slike. Tek tako.
Sedite sa venčićem cveća na glavi i kao sve je okej. Oookeeej.
I ne umišljate miris lavande... Ni zvuk talasa u daljini... Ni crvenu zemlju ispod čokota vinove loze...
Jer tu ste. 
I stvarnostvarno nedostupni. Dostupni samo za nove prijatelje i uspomene. Možda sam u jun ušla histerično luda, ali iz njega izlazim kao jedna smirena žena. Sve je u redu. Umutila sam vrhunac poslovne sezone sa zbrisom od 48 sati i izbrisala svaku asocijaciju na Monkov vrisak.
Te Gozba.
Te Istra.
Te nepoznatno društvo. I izmešano sedenje. Jedina opcija jeste da se sprijateljite sa svojim delom stola. Dok grickate hobotinicu. Dok pijuckate rosé. Ruby rosé.
Jer venac u kosi je sasvim okej. I nazdravljanje noći.
I pomešati i belo i crveno i crno. O svemu ćemo misliti kasnije.
Kad život pruži uživanje - zgrabite ga! 
Tjunovanje samo na frekfenciju fino. Samo dobro. Samo da se pukne od smeha. Da se spajaju strelice poznanstava od Beograda, preko Novog Sada, Hvara, Poreča, Sarajeva, sve do Las Vegasa i Tel Aviva. Mute se priče, kako se veče odmiče. Sa svakim novim pampurom, prasak smeha sve je jači. I život stoji i život teče. Sve.
Ma koji realan život?!
Život kakav bi trebalo da bude. Na poljani. Ispod punog meseca. Pored lavande i hortenzija. Uz svuk skakavaca. Dok landaramo nogama sa verande. Dok pričamo priče pune smisla, samo nama.
I kad je lepo. Samo lepo.
Zapita se čovek, čemu ta nervoza. Čemu unezvereni pogledi. Čemu strah.
Sve je lepo, a ono što nije - biće.
Verujte mi na reč dok ne shvatite
I zato čaša gore za sve ovakve koncepte koji su tu da nas saberu kad se zanesemo. Čaša gore za Gozbu i Trapan. Ali čaša gore za moju istarsku cimerku, malenu Telenor Banka karticu, zahvaljujući kojoj na putovanju nisam mislila ni o čemu. Da li je bitno to što je vikend i što sam negde nigde? Nije.
Prazan novčanik i prazan mozak. Sva magija dešava se iz zgloba ruke. Jedno provlačenje i idemo dalje, do Medulina, do otoka Ceja, dalje Istrom... Bez dosadnog traženja menjačnice, jednostavno trošenje u inostranstvu bez provizije. Bez razmišljanja o tim svakodnevnim problemima. A ako baš zatreba neki odgovor ima ga aplikacija Telenor banke. Jedan klik. Easy.
Ja samo da zaljubljeno gledam u kaktuse.
Samo sveže lignje i hladno vino.
Prepište moj recept. U torbu spakujte samo karticu i pasoš. Na vrh kofera još dodajte optimizam i dobro raspoloženje. Sve ostalo ćete rešiti usput. Ne brinite o onome o čemu ne morate.

Simple as that. 



(fantastične) fotke by Sonja Lazukić

(divan) video by Boris Fazekas

27.6.16

Dermaville - Venus Legacy

Prethodna godina je donela mnoštvo novosti...
Novi age box (ma i daje ne priznajem!) značio je i jednu zanimljivu astro promenu, iz bika, u lava. Oštro skretanje. Iz ležernog lenjivca u opsesivnog histerika, bar kad je prezentnost u pitanju. Javila se nova volja.
Poštena, ne samo meketavo žaljenje "kako život nije fer"
Noup, samo konkretne stvari.
Detox je nekako postao stavka pod normalno, na svakih par meseci, po tri dana.
Kao fina pauza, restart. Iskustvo kroz koje sad prolazim kao da je ništa, od moguće liste nus pojava, pojavljuje se doslovno - nijedna. Osim možda višak energije, ali za to thumbs up.
Ovde možete pročitati više od mom prvom desetodnevnom iskustvu (celih 10 dana? Oh daaa).
Pilates je postao moj ritualni must have. Tri puta nedeljno. Makar sekire padale. Makar bilo šta. Maksimalni fokus. Stott zauvek!
Očekivano, do leta ta koncentracija mi je malo pala. Proleće ispresecano kratkim putovanjima (koje uvek prate ti neki preukusni kroasani i još neka bolja vina) ozbiljno mi je poljuljalo koncept fizičke aktivnosti.
Dešava se život, a ja u tim nekim situacijama, samo mogu da podignem ruke i pustim da dalje sve ide svojim tokom.
Zato mi je poziv iz Dermaville centra došao onako... Na taman!
Iako sam najčešće sumnjičava prema domaćim estetskim pričama, ovde nisam morala ni obrvu da podignem. Radi se o mestu gde iznad svega cene stručnost, estetiku i higijenu. I pravilno razmišljaju o široj slici, ne o toliko samim uslugama, koliko o celokupnoj filozofjii kontinuirane nege i dovođenju kože lica i tela u zdravo i lepo stanje.  Kako baš i ne bih predaleko išla zbog lepote (ma pitajte me to ponovo u sledećoj dekadi), bilo mi je izuzetno bitno da mi pre bilo kakvih tretmana vrlo detaljno objasne: šta&kako&zašto!
Kad su mi predložili jednu od tehnika koju nudeVenus Legacy, shvatila sam da mi je taj termin vrlo poznat iz medija, radi se o takozvanom 4D tretmanu, odnosno o kombinaciji četiri tehnologije koje zajedno tvore 4D radiotalasni lifting. Aparatom se može tretirati lice i telo, a namenjen je svim kritičnim tačkama (podbradak, celulit, stomak, nadlaktice, bedra...), i to potpuno neinvazivno!
Ovde sam, iako i dalje skeptik, entuzijastično klimnula glavom, jer su za mene čak i neke blage metode, kao što je mezoterapija nekako korak predaleko: probala, osećala se kao jastuče za igle, so pass it!
Kako je Cara Delevingne jedan od svetskih promotera ovog aparata, nisam dalje ni razmišljala. Sam proces tretmana je (i više nego) prijatan, traje između 30 i 40 minuta i za to vreme možete slušati meditativnu muziku, ili malo dremnuti (guilty as charged!). Kao kontakt se koristi glicerin, a jedina senzacija koju u toku tretmana možete osetiti jeste toplota. Venus Legacy pre svega zateže kožu i redukuje masne ćelije, a to čini zahvaljujući termalnoj reakciji koju radiofrekfencija stvara u tkivu, tako što ona simulira prirodno zaceljivanje kože kojim se tvori novi kolagen koji steže kožu, takođe stvaraju se nova vlakna elastina. 
Iako sve te fine velike reči zvuče zbilja lepo, kakav je efekat pitate se?
Iako sam se zbog toga pomalo osećala kao luda osoba, već posle prvog završenog tretmanavidela sam blagu razliku. Preporučen niz tretmana za dugoročni efekat je šest, a ja sam trenutno tačno na pola svog puta.
Ono što mi se pre svega dopalo da sam odlaske u centar lako uklopila u svoj frenetričan raspored (kad ću danuti dušom? Kaaaad?). Takođe, ono što mi se jako dopada jeste što na svojoj najkritičnijoj regiji osećam razliku i to bez da sam se pošteno preznojila (za taj rezultat odremala sam tačno 120 minuta, nije loš skor ;) ).
Trenutak kad sam shvatila da ipak nisam baš toliko luda (simpatičnu luckastost ćemo tolerisati) jeste kad su ljudi iz moje okoline počeli da me proganjaju izjavama da nikada nisam mršavije izgledala.
To me je zateklo jer sam nekako u međuvremenu posustala i te kroasane iz inostranstva uvela i u beogradski jelovnik (i Mandarina ih pravi i Fini - sviiii žele da me upropaste!)
Te se Dermaville Legacy ispostavio kao savršena opcija kad biste malo da "varate" pre letovanja, za sve one dosadne uporne kritičke tačke, a za nas skroz neuporne. Moj savet jeste da ovu opciju koristite kako biste se "izbrusili" na savršeno, kao idealnu podršku dijeti&vežbanju.
Fajntjunovanje topljenjem.
Ja ću sledeće nedelje prestati sa kroasanima časna pionirska, a o detaljnim rezultatima obaveštavam se na kraju ovog mog novog esetetskog putovanja.
Wish me luck!

16.6.16

Less Monday More Summer!

I evo nas. Ponovo u junu, do grla.
Ponovo u blenderu. U histeriji umešanoj sa panikom. Vrti, muti, melje!
Mislim, nije da inače nije tako u mom životu, nego u junu vazda iznenađeno podižem glavu, izranjam iz realnog života kako bih napokon uronila u slanu vodu.
Oštro skretanje. Odlučno štikliranje iz zgloba.
Jedno. Drugo. Pedeseto.
Uradi. Završi. Prekriži.
Tokom svakog dana, mi trebaju (bar!) dva dana više.
I šta onda? Onda pauza. Onda road trip. Onda Istra. Onda Gozba.
"Tajna večera" neodređeno, negde. Kažu Trapan.
Ja klimam glavom. Nemam pojma gde sam krenula, ali znam da idem.
Ispod neke krošnje da brojim oblake.
Na staru klupu da u sitnim gutljajima pijem Malvaziju. Promatram vinograde.
Na obod bazena da lenjo mrdam nogama kroz vodu.Da udišem. Da dišem.
Ovog puta masteriram moje ležerno pakovanje.
Nosim otprilike ništa. 
I to je mindset na koji želim da prebacim svoj mozak.
Bitne su samo dve stvari: pasoš i kartica.
Za sve ostalo ćemo se snaći!
A ovog puta igram pametnije, sa mnom ide hrabra mala kartica Telenor banke.
Jedine sa kojom mogu da se (spo)razumem.
Njihova kartica je namenjena nama, deci digitalnog doba.
Ne samo da u Beogradu čuva živce uz ebanking i nepostojanje redova i prevelike birokratije, već se nameće kao idealni partner na putovanju. Ukratko, uz nju ne postoji provizija na plaćanje u inostranstvu, niti na razmenu novca, a najbolja opcija je da pripremite evre na svom računu pre samog putovanja.. A u tome će vam pomagati i aplikacija u kojoj se novac može promeniti po kursu kao iz menjačnice (ž i v e l e aplikacije!).
Mozak se spušta na najniži broj obrtaja, sve ćemo ionako kupiti tamo.
Vrlo lako.
Koncentrišimo se na osvajanje slobode i leta.
Menjam potez iz zgloba, koristim ga na peglanje kartice, umesto na štikliranje obaveza.
Letnje računanje vremena kaže: o svemu ćemo misliti sutra....

Dovoljno je da kliknem petama svojih japanki i spremna sam za put.
Vidimo se ispod krošnje masline! ;)

12.5.16

Golden kiss...


Za šta sve blog može da posluži?
Hmmm, pa ja ga malo zloupotrebljavam i kao svoj tajni dnevnik, znate već, zaključujem svašta o prošlosti iz slova i pozicija zareza i tih tačaka, oooh bože, šta sve te tri tačkice mogu da vam kažu..
A ako krenem hronološki da listam, konevolicipele.com jasno kaže: post pred rođendan?
Lako, to će bez izuzetka biti jedan walk down the memorie lane post. Malo uspomene, malo nostalgija, malo hvatanje za bits&pieces prošlih vremena, a naravno sve posuto  tom slatkom vilinskom prašinom.
Ne umem baš te rođendane. Malo plačem, malo bih da me zagrlite, malo sam nadurena, malo sve volim, malo sladoled, malo rosé , malo sve je predivno, malo ništa ne valja...
A kad to nešto malo ne valja trčim do tajne fioke u kojoj su smeštena neka davno potrošena pakovanja, brižljivo upakovana kao vremenska mašina (ako za ovih 6 godina druženja niste shvatili da sam pomalo udarena, onda stvarnoooo :) ). Pa se kao davljenik hvatam za slamku, ako želim u 2008. godinu, u vreme kad sam bila crna, bezbrižna i baš zgodna (jel može neko da otrči i da toj Jeleni objasni neke stvari i pojasni joj da se ne brine i da joj je baš super) izbor pada na Nivea ulje, faktor 6 (samo šest?! Ma, lepo kažem ta Jelena nit brige, nit pameti).
A ako bih da prokopam malo dublje i stvarno se ozbiljno spustim toboganom uspomena, izbor definitivno pada na žuti B.U. (a kome ne? :) ), naravno da sam pred okrugli rođendan nabavila celu bočicu da lakše preživim tu tektonsku promenu age boxa...
Kad sam već prešla u novu kategoriju, red je da apgrejdujem i svoje male navike. Tako da u 2016. godini uvodim novog mirisnog igrača, radi se o B.U. Golden Kiss parfemu..
Radi se o cvetno-voćnom mirisu čije su me gornje note iz prve kupile, a to su: kruška, jabuka i bergamont... Apsolutno slatko i simpatično, kad vam je potrebno malo optimizma (uz još mrvicu jasmina i šljive).
Onako... Ono kad imate još ravno osam dana do sledećeg rođendana (pišem i dišem plitko kao trudnica, ma joook, uopšte nisam pod stresom). Oblačić te slatke pozitive spakovan je u prigodno pakovanje visokog sjaja.
Ono što je takođe sjajno jeste kampanja koja prati ovogodišnje izdanje B.U. mirisa: kao što ste možda pročitali u toku je konkurs #BUnofilter u kome ovaj brend podstiče jednistvenost svakoga od nas uz vredne nagrade (jel dovoljno da kažem, 500e za šoping i profesionalni photoshooting? ;)). Ako ste propustili, više pročitajte ovde.
A sad me izvinite, idem da malo meditiram o životu.
Jer okej sam. 
Skroz okej. 
Mhm.

28.4.16

Meet Me In The Morning...

Onih pet minuta. 
Duže.
Još samo...
Malo, malo ...
Priznajem, raste ljubomora. Ponekad sam baš onako očajno zelena. Zavist obuzima.
Prema kome? Samoj sebi!
Zavidim toj nekadašnjoj Jeleni, na njenih 25.
Zbog bora? Mladosti? Izlazaka? Mamurluka koji nije postojao? Mozga koji nije baš tako strogo nadgledao (ma može li on da olabavi sa tim?!)? Tog broja početnog broja dva?
Ne. Ne. Ne. Ne. I ne!
Zbog jutra.
Zbog tog osećaja da se baš ništa ne mora i sve ćemo lagano da stignemo.
La-ga-ni-ni. 
Iako sam prevalila deceniju rada, nekada pravila nisu bila tako kruta, ja sam bila ta koja je upornim kršenjem nametala svoja pravila (kriva sam :) ).
Ali, da vam kažem nešto. Ta odgovornost, ona nas mučki preuzima i prelazimo na autopilot bez previše razmišljanja. Sada sam ispravna Jelena, ona koja sluša budilnik, koja spava i hoda, Jelena koja nosi svoju kartonsku šoljicu kafe (tjah) u levoj ruci, Jelena koja hoda ka ofisu, dok sanjari o nedelji.
Jer nedelja je moj dan. Dan kada se ne zakazuju obaveze.
Ako se viđamo nedeljom, smatrajte se super počastvovanim.
Nedelja je dan za Incognito na glasno. Za Life ain't but good thing. Širom otvoren prozor, pustimo proleće da uđe! Za sve četiri uvis. Skrol  u beskrajno na omiljenom Tumblru.
Prsti čvrsto sklopljeni oko šolje.
Brzi surf i spori gutljaji (obavezno hladna kafa... Da li sam jedini čudak koji je pije tek kad odstoji?). I to klot, bez šećera, jutro je slatko samo za sebe.
Lenji treptaj. Planina jastuka. Kosa obavezno na čupavo. Svilena pidžama i gomila časopisa (zauvek ta online/offline borba).
Ignor i za telefon i za mail i za realan život.
Ne znam kada sam dopustila da me toliko obuzme taj život. On je naporan. I skroz je za odrasle. I po ceo dan trči za mnom, sa sobom nosi crnu olovku i štiklira to do listu.
Zato weekend state of mind zauvek! Ne dopustite da vam ukradu jutro. Tih najlepših još samo malo, malo pet minuta. Još dublje uronite u jastuke, zagnjurite u svoj svet i tvrdoglavo ga se držite. A sad me izvinite, vreme je za dremku i na drugom boku ;)

26.4.16

Zagreb Guide II

Na voznom redu nam je ponovo Zagreb.
Moj rezervni grad. Raspust grad. Vazdušna banja i duševna hrana u jednom.
Grad za vratiti se (bar) tri brzine unazad.
Lagano zakočiti, ali baaaš do kraja.
Iskočiti iz sopstvenog života.
Ući u drugu dimenziju. Prolećnu. Nežnu.
Tamo gde ne postoji budilnik, a dani se (pro)cenjuju po broju krem kafa, pa se izdašno prelivaju ulupanim šlagom na vrh Ledenog vjetra.
Jagode u proseku, a nana u Hugu. Čaša gore sumracima!
Dobro jutro iz ligeštugla, sa bosim stopalima u travi.
Možda svačiji Zagreb nije ovakav, ali hej! Ovo je moja verzija.
Mogli ste da vidite kako te moje vizije aprila izgledaju kroz Insta beleške.
Mogli ste da vidite kuda se šunjam u ovom vodiču i šta jedem u ovom.
A sada updejtovana verzija, za sve one koji se spremaju put hrvatske prestonice, za sve one koji su pitali i kojima trebaju mali znakovi, te polazimo!
Definitivno bih za listu za lenji odmor dodala Finjak, mali kafe koji će vas sa nogu oboriti neodoljivim enterijerom. C.a.k.a.n.o.
Znate već scenario: srčete kapućino (dobar!), a pogled vam luta od kristalnih lustera, preko zlatnih ramova, sve do ljupkih buketića na stolu... Ponesete časopis, sporo listate strane... Ako imate sreću da vam je to komšijski kafić (ouh da, meni jeste), pravac prva jutarnja, uz obavezni krosan na finom porecelanskom tanjiriću.
Vi ostali, sačekajte da se smrkne, pa isprobajte Finjak Black, koji je otvoren na jesen prošle godine... Misteriozno, tamno, crno i bordo, izvučeno iz bakine škrinje, ukombinovano sa pažnjom do poslednje sitnice: za mali tajni sastanak, za bogato crno vino, za pričanje besmislica za stočićem ispod stepeništa... Ma znate već nezaobilazno .
A činjenica plus, čak i oni Insta netalentovani ovde ne mogu da naprave lošu sliku, isprobajte ;)
Vlaška 78
Sledeća mesto (vrrrlooo) brzo se nametnulo kao must have adresa kada je kafe kultura u Zagrebu u pitanju. Kao što uvek život piše zabavne romane, nabasala sam prošle godine na njega samo par dana po otvaranju, predvidela sjajnu budućnost i drago mi je da se nisam prevarila!
Cogito Coffee Shop je kafić koji je izrastao iz pržionice kafe, a momentalno je zadobio sve simpatije istinskih ljubitelja kafe. Uživaćete u njihovom Tesla blendu, ali i kafama iz Brazila, Kolumbije, Kostarike... Ponuda se menja sezonski, a na vama je samo da odlučite za aromu kakva vam se taj dan pije, samo recite: voćna, ili čokoladna...
Nenemetljiv prostor delo je samih vlasnika, mint zid će vas naprosto hipnotisati, a stolice nalik onima iz školskih klupa osvojiće sve one neporavljivo analogno nostalgične (ja! Ja!).
Još vam nije jasno? N.e.  p.r.o.p.u.s.t.i.t.e.
Varšavska 11
Onda jedno malo staro, malo novo mesto.
Malo je bilo šminka. Malo je valjalo. Malo ne.
Ali znate već. Ono o tim prvim ljubavima....
Hemingway nisam otpisivala čak i u onim godinama kada defnitivno nije bio na popisu kul mesta za obići (dodajem na taj moj uncool spisak i Jackie Brown i Khalu, ma ubijte me! :) ), a sada se vratio u novom odelu. I to bome kicoškom!
Zaboravite na sterilno beli izgled, sada je to kafe koji predstavlja pravi puzzle, toliko je raznovrsnih elemenata ukombinovano, ali svaki, naizgled čudan detalj, nekakako se nalazi na pravom mestu. Novi koncept inspirisan je Ernestovim romanom Pokretni praznik iz 1964. godine (A Moveable Feast).
Mislite Pariz, mislite zabavno, mislite neodoljivo!
Enterijer je toliko simpatičan da ćete se ozbiljno lomiti da li da izaberete mesto u bašti (iz koje puca pogled na HNK), ili unutra (ja u svojoj novonastaloj asocijalnoj fazi, glasam za šank u međuprostoru...).
Trg Maršala Tita 1
Sledeće mesto na popisu smestilo se na Britanac, još jednu vibrirajuću kul zagrebačku tačku.
Iako se nalazi tik pored pijace, Markette je ozbiljan kafe restoran i još po nešto... Čim uđete sa desne strane videćete zlatni deo ukrašen crnim mermernim stolovima uz veliku paprat u saksijama, to je dnevni deo za ispijanje kafe, za koju je zadužena hrvatska pržionica Lively Roasters.co (u Zagrebu sebi ne dozvolite lošu kafu). Središnji deo lokala u krem i bež tonovima je fini restoran, posebnu pažnju posvetite dnevnim jelima, famozna su! Treći deo je malo diskretnija prostorija idealna za privatne proslave, ili uživanje u mirnijoj atmosferi.
Iznenađenje će vas sačekati na nivou ispod, tamo se nalazi posebni izložbeni prostor nameštaja Showroom Somec (upravo su oni bili zaduženi i za enterijer, ja sam poželela da poneku stolicu ukradem i ponesem sa sobom - ali to sam samo ja :) ). Upotpunite gastronomsko uživanje nekim od odličnih hrvatskih vina iz ponude i nećete ni primetiti da ste proveli sate u ovom prostoru.
Britanski trg 1
I poslednje u ovom deljenju jeste restoran i bar koji nit' je nov, nit' je nepoznat, ali jeste zicer rešenje kojem svi Zagrepčani pribegavaju kada su im turisti u gostima, a uz to je veče i radni dan.
Prevrtaće očima, pokušaće da vam se opravdaju za nedostatak noćnog života, a poslaće vas pravo u Time sve uz tužan uzdah kako je eh u Beogradu tako živahno...
Ali, u Zagreb se ide iz sasvim drugog razloga! Da se lagano gušta, da se isprobavaju novi ukusi i da se sve to uklapa uz (jedno previše) piće. Te Time, sushi restoran, jako dobar, jako seksi, jako lep. Taman za novu lepršavu haljinu, šta vas briga što vas utorkom veče u Zagrebu niko i neće videti. Uklopite je uz neki od koktela i lagano gustirajte...
Petrinjska 7
... što ću ja raditi već za par dana! April u Zagrebu je na redu, a tu je celo jedno poglavlje o kome uopšte nismo pričali.... T.o.r.t.e! 
Malene šarmantne poslastičarnice niču kao pečurke. Mešaju se šlag, voće i prah šećer: Magnolia, Meet Mia, Torte&To, Cup&Cake, Fine torte... Slastičarnice u Zagrebu su... Ouuuh, pa prava poslastica! Uskoro vas ovde čeka i ta slatka epizoda.
Stay tuned!


 
SITE DESIGN BY DESIGNER BLOGS