11.8.14

Quanto è bella l'Italia

Živa prelazi podeok trideseti, a ja prrredemmm.
Ni sama sad nisam sigurna da smo na sigurnom (vrelom) tlu, ali šta je tu je. Uzimam papir u ruke (tvrdoglavo analogna), i  bavim se: zaokruži saberi, pomeri. I kao po scenariju kreće nabiranje nosa, mrštenje i razdraženo podizanje naočara. Planiranje putovanja nekada ume da bude taaakoo naporno (evo dam vam ja moje prijatelje, pa da i to probate).
Zato se ove sezone radosno prepuštam tuđoj organizaciji, karte su već na mailu, projekti/putovanja za pozno leto su zaokruženi. Novi, zanimjivi, uzbudljivi! Jako dobra jesen se sprema.
Ushićenje raste. Osim.
Pa... Gde je tu moje obala? Kao jedna smirena produhovljena žena isprobavam te neke odrasle koncepte, te haj u maju, te skloni se sa sunca, te city break, te taj šorts je defnitivno prekratak, a tunika providna. Tjah.
Sve je to nekako bilo lakše sa 19 (iako nije da bih se tek tako vratila u taj period, isključivo uz ozbiljne visinske pripreme i samo da toj nadobudnoj Jeleni otmem sve te silne slatkiše koje će pojesti u narednim godinama, bezobraznica!).
No, možda sam mudro odrasla, ali i dalje lenja, elegantno zaobilazim sve muke orgainzacije i bavim se samo onom u mojoj glavi. Kad imate blog zgodno možete da otputujete kad god vam padne na pamet, lepo jedrite punim jedrima i dok se topite za svojim radnim stolom (mmm vrućina).
Ma samo me gledajte!

Kažem sad nešto italijansko. Kažem hoću dolce vita momenat! I dodajem il dolce far niente kao ključan sastojak. Mocarelu, pomodoro i nanu zalijem maslinovim. Potegnem dobar gutalj proseka. Šarena suknja do kolena. I svilena marama preko kose.
Što se mene tiče ako se igra, mogu ja i bosa.
Pa da se umoči, zalije, prelije, začini tim finim italijanskim šmekom umeća života. Do podneva disciplinovano mešamo kapućino, od podneva prelazimo na najuksuniji gelato, pa sorbe pretvramo u alkohol, pa dokle stignemo.
Aj da gledamo u grane i nebo. Naopačke. Iz trave, sa peska, sad nekako i nije važno. Ali može i ta plaža. Sa prugastim suncobranima u šmekerski narandžastoj i plavoj. Pa život u ligeštulu da se dešava, kao muzička podloga huk talasa.
Na prime time programu samo posvećeno gledanje zalaska.
Učimo da mešamo boje, ukuse i trendove kao ti Italijani. Muutimo na dobro. Ispod masline dremanje na boku do sumraka, a onda, onda pravo na Rivu.
I da se iseku ti talasi. Ciao!
Tako (trenutno) u mojoj glavi, ali nikad se ne zna... Zato notes u ruke i na play, modni brend Kate Spade radi sve tako elegantno, pa naravno da su i putovanja u njihovoj režiji potpuno božanstvena. Ove godine oni su uvoli i modnu edukativnu sekciju, učimo!



Ili da ništa i ne kažemo?! Nekad je stvarno slađe sporazumeti se rukama. A u Italiji to praktično dođe kao must have. Dvojac Dolce&Gabbana poslali su svoje manekene da nas nauče najčešćim italijanskim frazama kroz gestikulaciju. Gledam. Naravno, ne trepćem ;) 

24.7.14

Summer guide: Rovinj

Leto nas je napustilo. E pa who cares!
Pritiskam rewind i ubrzano se vraćam na prošlu godinu i jedan vodič koji sam ostala dužna. Već drugog dana letovanja odlučno sam zacrtala da ću na blogu defitnivno zabeležiti Rovinj, njegove uličice, boje, mirise i ukuse...
No, kako to već biva, do petog sam izgubila pojam koji je dan, a do nekog osmog vreme sam odokativno računala po razmaku između kafe, lubenice i vina.
Te odgovorne misli isparile kako su i došle, ali tu sam sad da nepravdu ispravim. Na odmoru sam, pomalo zaludna i svrbe me prsti, još pisanja? 
Pa zašto da ne!  

Prvo, Rovinj je sjajna destinacija za guštanje u dvoje, vrhunski hedonizam za one zaljubljene. Ipak, ako niste planirali da idete kao jedna od polovina, Rovinj će takođe imati šta da vam ponudi. Apsolutno uživanje, dobru energiju i ooonoolikoo materijala za Instagram.
Ono što ovde nećete naći jeste noćni život, znam da pomalo blesavo zvuči za destinaciju koja je tako popularna, ali prosto nema ga. Ne tražite dalje. Ne gunđajte. Prepustite se i u Rovinju se dobro naspavajte. Trebaće vam za izazove koje ostatak godine donosi.

Za početak odaberite svoju jutarnju bazu, moja preporuka jeste restoran Segutra, iako mnogi turisti ovaj tapas par u centru biraju za večernji obrok, jutro je bolji izbor. Malena bašta smeštena je u uzanoj uličici koja izbija na obalu, pa ćete na drvenim stolicama uživati u hladu (plus ujutru nema puno gostiju). Ovo je jedno od retkih mesta koje ima pošten wi fi koji zaista i radi, tako da je dovoljno da se konektujete ujutru uz omlet, odgovorite na najhitnije zahteve i kasnije se slobodno prepustite lenjoj dokolici.
Rovinj je živopisan grad u kome će vas (blago rečeno) sa nogu oboriti boje!Od žute, preko sunčane narandžaste, do vrištavo ružičaste i smireno purpurne, sve kuće imaju svoju nijansu. Tipično primorski između njih su rašireni  lancuni i šugamani koji se njišu na suncu. Lutanje (i gubljenje!) moraju biti sastavni deo svakog vašeg jutra u ovom istarskom mestu, u opuštenim šetnjama otkrićete zanimljive galerije, radionice i kafiće. Ako budete išli ka luci naletećete na pijacu. Smeštena tik do mora rovinjska tržnica obrskrbiće vas vitaminima neophodnim za dan na suncu, a naravno tu su i te - boje!
Kako nisam pobornik histeričnog čvarenja u podne (ookeej, više ne, stigla je faza odrastanja), preporučila bih vam da udar najjačeg sunca provedite u jednom od dva fenomenalna rovinjska hotela od pet zvezdica. Prvo tu je hotel Lone, za koji ste sigurno čuli, budući da je jedini hrvatski hotel koji pripada lancu Design Hotels. Lone je must have. Eksterijer koji podseća na opaki luksuzni prekokeanski kruzer zaokružuje enterijer koji oduševljava neočekivanim elementima. Uz pravu dozu minimalizma ovaj hotel neodoljivo liči na modernu verziju nekadšnjih jugoslovenskih odmarališta.
Naravno da služe finu Illy kafu i naravno da ćete moći da je popijete i udobno zavaljeni u ligeštule ležerno raspoređene po parku oko bazena.
Kad ste već tu, definitivno morate zaviriti i u hotel do, Monte Mulini broji maksimalnih 5 zvezdica i baš takvu uslugu ćete dobiti. Za razliku od Lonea koji se diči svojom urbanošću, Monte donosi tipičan raskoš finih hotela u elegantnom pakovanju. Hotelski kafe nalazi se na prvom spratu iznad (iznenađujuće tihog) bazena, pogled puca na otvoreno more i blistavo bele jedrilice. Saberite ovo sa neverovatno udobnim krem sofama, modnim magazinima za listanje, domaćim čokoladnim kolačima uz kapućino i sve će vam biti jasno.
Ako letujete u Rovinju, ova dva hotela su nezaobilazna!
I?
Pa još nismo ni na plažu otišli!
I to nemojte učiniti u Rovinju. Znam, zvuči blesavo. Ali, ja sam ona kompikovana koja ne podnosi ljude na deset metra od sebe i zahteva posebne uslove za ulazak u vodu, dovoljno mira, dovoljno hlada i savršeno ravno stenu za pod glavu. To, nažalost, nećete pronaći u Rovinju. Pratite me, sve to se nalazi na udaljenosti jedne kratke vožnje (udobnim) brodićem.
Ostrvo na koje idemo zove se Crveni otok, ili ako volite zvaničnije, St Andrija. Božanstveno ostrvce krije nedavno renoviran hotel Istra, koji ima svoju šljunkovitu plažu,to vam daje prostora da se bezbedno udaljite od porodica sa decom i ukradete svoje parče mira. A i dalje ćete biti na taman udaljenosti od hladnog Aprerol Spritza. Zbog svoje lepote i ušuškanog položaja, ovo ostrvo je omiljeno i među mladencima, nek vas ne iznenade venčanja koja se odvijaju u kapelici koja potiče iz XIX veka.
Veče naravno pripada Rovinju i tada on pokazuje sav svoj šarm. Ja sam ponovo ona komplikovana, posle plaže ne idem u sobu dok ne ispratim sunce i ne zanima me što sam jedina u gradu slana i čupava. Propustiti te spektakularne zalaske zaista bi bio greh, prošle godine moje omiljeno mesto za mahanje suncu bio je mini kafe Luella, koji je zapravo prikolica sa pet stolova. Ove godine oni više nisu na tom mestu (probajte da ih pronađete, služili su odične ceđene sokove i palačinke sa maštovitim kombinacijama priloga), na tom mestu je sad beach bar hotela Monte Mulini, umesto stenovite plaže, sada ćete naići na betonske blokove  i bele fotelje. No, to i nije toliko bitno, jer se spektakl odvija na horizontu. Zalazak za udžbenike
I kad napokon dođete sebi, stopala prebacite u japanke sa kristalima (štikle su u Rovinju totalni no-no), a kosu u pristojnu punđu, birajte restoran. Ako pucate na ono baš najbolje, to je bez sumnje Monte. Nalazi se tik ispod Crkve Sv. Eufemije  (još jedna must see lokacija), radi se o restoranu na bazi slow food koncepta. Pored regularnog jelovnika možete birati između večere od 5 ili 7 sledova (cena je između 70 i 80 evra, bez vina). Ukoliko se odlučite za tu opciju, vaša nepca će vam biti zahvalna, svaki sled predstavlja mali gastronomski praznik.
Ukoliko niste toliko ambiciozni, odaberite neki od skromnijih restorana, skoro svaki će vam ponuditi kvalitetnu mediteransku kuhinju. Moja preporuka ide restoranu Tipico, takođe se nalazi u blizini crkve, ali koncept je potpuno drugačiji. Dočekaće vas opuštena hipsterska ekipa i momentalno ćete nabaciti kez i osetiti se kao kod kuće. Zapravo i još bolje, jer kod kuće nemate savršeno spremljenu morsku ribu i Kozlović vino. Iako na prvi pogled Tipico ne izgleda bog zna kako, obavezno ga posetite, na sajtu Tripadvisor upravo je on drugoplasirani na listi najboljih restorana u Rovinju.

I stižemo do noćnog dela (u Rovinju on traje do 1 posle ponoći i ni minut duže). Tokom opuštenijih večeri možete odabrati bilo koji bar smešten u starom jezgru. Doobroo, ne baš bilo koji, pogledajte kako je u wine baru Limbo, koncept je sledeći: sedenje na jastučićima razbacanim niz strme stepenice, pa sve uz paprat u velikim saksijama. Domaće vino je odlično, pa ćete posle par čaša pomisliti da ste stvarno zalutali u neku džunglu.
Ako ste pak za neku više fensi opciju, onda nema lutanja, neizostavno morate videti šta nudi Valentino champagne&cocktail bar. Nalazi se na samoj obali, jastučići su jednostavno poređani po steni koja se izdiže iz mora, uz retro svećnjake i ambijentalnu rasvetu. Kokteli su očekivano dobri, a ovaj lokal je i Moët  hotspot što u prevodu znači da ovde možete uživati u flaši Moët  Ice šampanjca.
Sve što vam preopstaje jeste da samo uživate.
Rovinj je savršen izbor!

23.7.14

Inspiration: Flamingo!


Sometimes I feel like a flamingo in a flock of pigeons. 

Ružičasto. 
Jer je neodoljivo.
Jer sam na odmoru.
Jer besramno srčem kapućino na slamčicu.
Jer se pretvaram da je najveći problem oguljeni lak na domalom prstu.
Jer se ionako vazda pravim da je sve ružičasto.
Recept ukratko glasi: život brižljivo premazati nijansom između maline i bubble gum roze. Pride i obilato posuti slojem sa šljokicama. Real life je tako precenjen. I zato flamingo kao uloga dana. Realno, idealna bi bila kombinacija flaminga i noja, da kad naiđu ti neki dosadni delovi jednostavno zarijemo glavu u pesak... Ali haj, i ovo je dovoljno.
Ionako čitav modni svet sada počiva na ovoj simpatičnoj ptici dugog vrata i još dužih nogu. Cipele, tašne, haljine, kolekcije, modne linije, dizajn komadi, sve je podređeno flamingu.
Pratimo put čarobni inspiracije.

Est magazine
Giles Resort 2015.
Kelly Smith (birdyandme)
Animal farm by Marni
Sophia Webster

11.7.14

City notes

Biti drugi. Tik iza prvog? Ili treći? Četvrti?!
Nimalo negativno. Jer stvari koje su dobre treba klonirati. Kad prvo uspe, odmah zasaditi i drugo. Od dobrog koncepta uzeti pelcer. Širiti dobre ideje. Lepe misli. I odličan dizajn.
Te, danas o tim nekim drugima. Mladim naslednicima oprobanih beogradskih ugostiteljskih ideja. 

Koffein smo voleli i dok je zauzimao minijaturni lokal na ćošku tamo pri vrhu Dorćol kafa republike. Sada nam je prišao. Popeo se uz ulicu. Pa sve do novog ugla, baš u centar. U mnooogo veći prostor, ali sa jednako dobrim ukusima.
Ko ga je posećivao zna oproban recept: kapućino toliko dobar da poželite da ga popijete u jednom srku, makarunsi čiji naziv kaže Fini, a ukus prefini i kroasani da jutro hrskavije počne. Za razliku od prethodnog, u ovom lokalu imaju i peć, pa sami gotove kroasane, a tu je i ponuda zdravih grickalica sa potpisom JazzaYoga.
Enterijer je delo arhitekata Marka Veljkovića i Dejana Todorovića. Osim uživanja u poštenoj kafi (ukusu pokrivaju sve od Brazila, do Kostarike), u Koffeinu broj dva možete i pazariti sve što jednom baristi u usponu treba, ali i videti neke retro kofeinske momente. Veliki plus ide i za vazda nasmejano osoblje koje će rado proćaskati sa vama i ponuditi najbolje.
Cara Lazara 13
I sledeći izdanak svoj mothership čuva Dorćolu. Plodno tlo, šta li je. Mnogima omiljeni gradski concept store Supermarket, pre nekog vremena je dobio beogradskog mlađeg brata, a zatim  i ležernu varijantu na obali.
Najnovije pojačanje sredinom maja desilo se u meki evropskog hipsteraja Berlinski Supermarket smešten je u sklopu (superkul) hotela Bikini koji je deo lanca 25Hours. U blizini čuvene stanice Zoo, a baš iznad zoo vrta (iz lounge ćoška sa sofom imate direktan pogled na životinje). Koncept tako blizak: top moda i dizajn uz dugački šank i opušteni kafe. Norrman Copenhagen lusteri uz Metalac Gornji Milanovac koturaljke, jer zašto da ne!
Ako želite da se uputite u Supermarket i ovog leta istražite nemački prestonicu, ne zaboravite da pre toga proučite i brzi vodič kroz Berlin
Hardenbergplatz 2
I onda jedan restoran koji iako na pomalo nesrećnom mestu i bez prave bašte već skoro deset godina uspeva da ostane na listi najboljih beogradskih. Piazza u Mileševskoj ulici je nudila italijanske klasike, bazirajući se na fantastičnim picama i testima.
Izdanak vračarskog prvenca pojavio se na samom početku niza lokala u Beton hali i ispravio tu nepravdu sa baštom, ovoga puta pogled puca direktno na reku! Druga Piazza kako joj puno ime glasi nastavlja gastro put koji ravnom linijom vodi direktno do italijanskih aroma. Zaokružite sve to finim vinom i vrlo jasno je da imamo novu adresu za uživanje.
Karađorđeva 2-4

Brava za sve dobre koncepte koji se kloniraju!

5.7.14

Mykonos - Night Edition

Jul. 

Vrelo.

Subota. 

Pravo vreme da duboko uronimo u Mikonos avanturu da napokon mogu  da je fino složim među uspomene 2014. (valja se nešto novo osmisliti - clock is ticking). Te, noć.
Ono po šta se (stvarno) dolazi na ovo ostrvo.  Po noći bez kraja. Po nove prijatelje. Penušava vina. I da se mesecu nazdravi iznad pučine. Čašu gore za dobar život.
Elektricitet na tom ostrvu naprosto hipnotiše. Granica između svetlosti i mraka, odmora i žurki, opuštanja i razuzdanosti ne postoji.
Ako i da, ta linija je tako slabašno povučena i to ukrivo i pride vrluda.
Dnevni partiji utapaju se u noćne. Restorani su i napola klubovi. Večere obavezno prate malene boce Mastike i velike boce vina. Koktel barovi nalaze se tik uz more. Mai Tai se snažno šejkuje uz zvuk moćnih talasa. Ipak, iako često neumeren Mikonos beskompromisno uspeva da zadrži odrednicu - elegantno. Zbilja je sinonim za sofisticirani provod.

Lako je. Navucite najbolje krpice. Ten i kosu namestite na opciju sjaj. Nokti idu u it boju sezone. Mozak se prebacuje na engleski ili francuski. Zubi u široki osmeh. Raspoloženje na odlično! 

Ostrvo pruža beskonačno mnogo mogućnosti i svaki dan vam može biti uzbudljiviji od prethodnog. Ovoga puta donosim vam nekoliko preporuka za top mesta za  provod kada padne mrak.

Phos je restoran otvoren pre dve godine i za to vreme nametnuo se kao jedan od omiljenih. I ne čudi, njegov naziv na grčkom znači svetlo i upravo su se svetlošću umešno poigrale arhitekte iz biroa LM Architects. Plafon ne postoji, umesto njega tu su instalacije u beloj boji, jer je inspiracija došla od arhitekture ostrva, zvezdano nebo je na izvolte. Detalji su svedeni na minimum, a restoran je obojen tonovima bele i krem boje. Zapravo enterijer je ovde više u službi kulisa, predstavlja sjajnu scenografiju za vidi i budi viđen scenario. Dok ostalim gostima sevirate svoj najlepši osmeh, obavezno isprobajte i nešto iz ponude Phosa, ukusi se najlakše mogu opisati kao grčka fusion kuhinja.
Sledeće mesto je odrednica za dobar provod, restoran&bar Interni idealno je mesto za upijanje istinskog old fashioned evropskog glamura. Tamo ćete sresti osunčano stylish pleme. Očekujte fantastičnu hranu, fensi kartu pića i živahnu atmosferu u čarobnom okruženju bašte skrivene u gradiću Chora. Dizajn potpisuje Paola Navone(!) i ovde se ne dolazi samo zbog sjajnih mediteranskih aroma, već i zbog atmosfere koja u neko doba noći, zahvaljujući svom popularnom bar delu, postaje poprilično uzavrela.
Gradić možemo uporediti sa bombonjerom kada su dobri restorani u pitanju, lutajte besciljno i velike su šanse da ćete slučajnim skretanjem upasti u neko od skrivenih dvorišta. Svaka uličica krije novi znalački upakovan ukus. Šanse za gastronomski bingo su vam prilično visoke. U jednom od prolaza smešten je restoran Mamalouka, koja je ime dobiio po tradicionalnoj salati sa Mikonosa. I ostatak ponude prati tu temu, serviraće vam grčke specijalitete sa pomakom. Ambijentalna rasveta i nežno njihanje palmi učiniće da zaboravite na sve i prepustite se čistom užitku.
Okej, sa restoranima bismo mogli u nedogled, ali nekad moramo na đuskanje! Preporuka za zagrejavanje po barovima ide populanom delu Little Venice, lokali koji tokom dana služe za upijanje sunca na velikim terasama koje gledaju na otvoreno more, preko noći transformišu se u top mesta za izlazak. Obevezno svratite u bar Caprice, naziv je dobio po vrsti koktela i držite se toga. Ovde su kokteli - odlični! Ništa manje. Služe ih u širokim čašama ispunjenim voćnim ražnjićima, a samo od jednog će vam se zakriviti pogled na svet. Ako uspete, zauzmite mesto za šankom uz sveće i odličan izbor lokalnog DJa. Takođe bacite pogled šta se dešava i u barovima Scarpa i Astra, ništa manje dobar provod čeka vas tamo.
Kad noć dooobraaano odmakne, vreme je za sledeći korak. Ogromne klubove po kojima je Mikonos poznat. Paradise i Cavo Paradiso su megaklubovi čiji ritmovi vas teraju da ostanete do izlaska sunca (i posle toga!). Ne treba spominjati da svi pristojni svetski DJevi pod must have moraju da upišu nastup na Mikonosu. Bob Sinclair, Avicii, Deep Dish, Minstry of Sound, Tom Novy... Ma samo recite, svi oni tokom leta pohode ovo ostrvo. Posebna poslastica za posvećene klabere biće velika žurka u klubu Paradise kojom će obeležiti 10 godina rada, žur je zakazan za početak septembra, a već sad možete rezervisati mesto ili sto u jednoj od VIP sekcija (regular, pool ili ultra).
Sastavni deo svakog dooobrooog letovanja jeste taj momenat kada ugledate sunce koje se pomalja sa horizonta. Nežno narandžasto svetlo koje se rasipa po površini mora. Bosa stopala, zvuk cvrčaka i huk vetra kroz visoku trsku. Hladan kamen i topla glava. Srećan kez. Jer, leto.
Iskoristite ga! Uzmite za sebe poriciju dana bez mnogo misli. Nek se kovitla samo morska pena. Nek se sudaraju samo kockice leda. Da se mešaju ukus soli i miris nane.

Zvanično je. Neka igre počnu!

P.S. ako ovog leta idete na Mikonos, ne zaboravite da pročitate i vodič kroz najlepše plaže ovog ostrva.

26.6.14

Belgrade City Break

Nedostajanje. Sad već kao konstanta.
Vremena (vremena!). Volje . Živaca.
Svaki plan mi p(r)okisne. Taman se radosno zaletim u leto, kad ono...
Nije da mi nije do odmora, vazda treba neki vikend za rebootovanje sistema.
Ali, šta kad nemate slobodne dane koje možete ležerno da sabirate/množite/delite uz vikende?
Šta kad ste prosto tu? U Beogradu, pa ni makac.
Sa pristojne visine lupiti glasno čelom u sto? Ne!
Odbijam. I uvek biram to neko neočekivano rešenje.

Vikend u Beogradu.
Vikend od celih pet zvezdica. 

Zelena kožna torba: haljina sa kristalima, lakovane sandale sa kaišićima, maskara extra black, nude karmin, crna senka i Versace Crystal Noir. Brzi potez rajfešlusa. Zipp it! Torbu u taksi.
Tri minuta kasnije nonšalantno iz gepeka preuzeti prtljag, zamahnuti kosom, dopustiti vrataru da elegantno pridrži vrata. Stigli smo!
Da, zaista je tako lako preći u drugu dimenziju.
Hyatt Regency Belgrade dimenziju.
Znate i sami koliko sam slaba na hotele. Pisala sam vam hotelskim kafeima u koje volim da se sklonim kad se pravim da ne postojim. Kako godine prolaze potrebno je sve jače sredstvo. Nekada je bio dovoljan veliki kapućino, a sad već mi je potreban odmor od bar 48 sati + (starim ;) ).
Hyatt Regency je prošlog meseca završio kompletno renoviranje svih svojih smeštajnih kapaciteta, te sam među prvima imala priliku da isprobam ganc novu Delux King sobu.
Vanja i ja smo kao gošće hotela smeštene u sobu 527 u umirujućim tonovima bež, sive i braon boje. Uz poruku dobrodošlice čekao nas je i proseko koji se lagano hladio na ledu, voće i  kolačići. Detaljnije vikend upustvo nam nije bilo potrebno.
Kako uvod u poštenu party subotu nalaže, uz glasno pucanje pampura valja otvoriti flašu, brzo zamutiti misli, gricnuti jagodu u čokoladi, hrabro se prebaciti u bikini i poći na krug po spa centru. Nekoliko zamaha uzduž. Do kraja i nazad. Uz pauze za plutajuće trač partije.
Sve dok se zabava definitivno ne preseli u đakuzi. Oh well. U mojoj agendi fitnes uvek nekako gubi pred blagodetima toplih mehurića. Treba se opustiti i pripremiti se za noćni život.
Visinske pripreme su ključne, jer subota u Beogradu se ne napušta pre (bar!) pet, nije red.
Uz čaše sa visokom stopom i mekane bade mantile spremanje ulazi u svoju poslednju četvrtinu. Dodavanje karmina jednom rukom, dok se drugom zove room service.
Lagani zalogaji i veče se topi ka noći.
Brižljivo se dodaje poslednji sloj maskare, brige i velike misli smo ionako ostavile pred ulazom, rezervacije su unapred potvrđene iz hotela.
Hotelski The Bar je tu taman za brzi Mai Tai za šankom. Ludost kao idealan prewarming: najdraži gradski bar, odična muzika i (probajte pod obavezno!) jasna asocijacija na more - Malvazija Kozlović.
Otisak karmina na čaši, poljubac finom vinu. Lagano lelujanje u ritmu. I mnooogo smeha.
Znate te neke noći kad je provod u fokusu, pa se i on zamuti, sve nebitne teme odbacuju se sa dnevnog reda i jedine dozvoljene priče su one naskroz luckaste, bez kraja i početka, niti mnogo smisla. Ipak, uz tirkizne šotove sve to postaje nekako baš logično.
Letovanje u sred svog grada. Inovativan i potpuno sjajan koncept.
Jer je dobro raspoloženje zarazno. Jer ste tu, a baš i niste. Noć dobija potpuno novo zakrivljenje.
Te daleko iza ponoći menjamo mesto i provod nastavljamo na Lasti. I reka i palme i uzavrela gužva. Nedostaje samo miris morske soli. Ali oprostiću. Bolja je zabava od mnogih mesta na moru koje sam pohodila.
Znate li onaj osećaj na putovanju kad se posle izlaska probudite kao novi?
Do sad sam za to lako jutarnje resetovanje krivila sveži vazduh ispunjen solju, ali izgleda da ima nešto čarobno i u tim uštirkanim hotelskim čaršavima i u činjenici da su kroasani udaljeni samo jedan telefonski poziv.
Sunčana nedelja posmatra se spokojno iz dubine jastuka. Puding od vanile preliva se svežim jagodama. Na putovanjima se kalorije ionako ne broje. I na putovanjima smo lenji. Jedina dozvoljena razdaljina je od leve do desne strane kreveta. Perspektiva naopačke.
Napokon jedan city break gde iz kreveta moram da iskačem kao iz tostera kako bih stigla da obiđem sve što me zanima. Znam da me taj stari šarmer Beograd čeka da se malo odmorim, razbudim. Samo polako.
Da završim sa penušavom kupkom. Lagano jer za sve ima vremena.
Osim što... Ponedeljak čeka iza ćoška.
Ali o tome ćemo misliti kasnije.
Danas možete da razmislite o beogradskom vikend putovanju, na snazi je posebna ponuda, noćenje za dve osobe možete dobiti za nešto više od 100e. Vreme je za brejkić!

 
SITE DESIGN BY DESIGNER BLOGS