8.2.15

Cold Pressok Detox

Krem, hrskave korice, voćno punjenje, čokolada, šlag. Pa sve ispočetka.
I onda ponovo (videti ovde, ovde, tu i tu).
Bez reda i discipline. Bez puno razmišljanja. Bez mozga.
Hrana iz kutije. Život na brzaka. Svi oni koji imaju zahtevan posao i ritam života  u jednom trenutku padaju u ovu neizbežnu zamku. Kupi. Izvadi. Ugrej. Pojedi.
Preliješ. Zagrizeš. Preživiš. Poručiš novu turu. Dodaš i kafu. Duplu. I dupli šlag. Zaokružiš vinom. Ubrzo shvatiš da ti se život odvija u pauzi između dva obroka. Kad jesti i šta?! Živimo u takvoj sredini da ni ne postojiš ako nisi (super) sit. Grickati. Grickati. Grickati.
U par navrata pokušala sam da se oslobodim loših navika koje su preuzimale kontrolu nad mojim životom. Ali, nekako se to nikada nije završilo uspehom.
Pa... Do sad.
Sada sam igrala pametnije, našla sam pravog partnera u toj misiji - Cold Pressok!
Radi se o posebnim hladno ceđenim sokovima od voća i povrća, a njihova specijalnost je - detox! Znate već, odredite sebi cilj od nekoliko dana tokom kojih ćete konzumirati samo prirodne sokove, bez ikakvog dodatnog unosa hrane.
Ovog puta sam bila über hrabra i izazvala sam sebe na ravno 10 dana potpune discipline.
I uspela!
Ali, hajmo iz početka.
Okej, svi jako dobro znaju koliko volim da uživam i koliko to rado činim, posebno kad je hrana u pitanju. Tako da kad sam najavila da ću deset narednih dana konzumirati samo sokove svi su me bledo gledali. A ja sam nekako bila sigurna da ću izgurati, jer ako se iko nauživao...
Zakazala sam početak za ponedeljak i dobila isporuku na kuću od 15 sokova za prva tri dana, kreće se od zelenog soka (kelj, spanać, celer, peršun, zelena salata, krastavac, jabuka, đumbir, limun), napreduje se preko žućkastih (ananas, jabuka, nana) i pri kraju dana stiže se do belog (indijski orah, vanila, cimet i agava). Dok sam punila frižider bila sam šokirana, deset dana delovalo mi je beskrajno!
Kao svaka poštena štreberka sajt sam isčitala od prvog do poslednjeg slova, svaki mail sam dva puta pogledala (u toku procesa dobijaju se optimistični mailovi sa detaljnim uputstvima, a tu je i telefonska vruća linija za sve one kojima treba dodatno bodrenje), sve nuspojave naučila sam napamet i svima sam objavila da ne odgovaram za svoje postupke.
Panici nije bilo mesta, prvog dana osetila sam samo blagu glavobolju jer je kafa izbačena sa dnevnog reda. Čitav dan panično množila i sabirala koliko sati treba da prođe između konzumacije dva soka (2,5 do 3), pri kraju radnog vremena od tog silnog razmišljanja potpuno sam ostala bez energije, dok sam kasnije kod kozmetičarke i zaspala na tretmanu (što i nije tako loše ;) ). Ranije sam se spakovala u krevet i dan 1 se napokon završio.
Prijatelji koji su već prošli Cold Press detox upozorili su me da se čuvam dana broj 2. Psihički sam se pripremila za taj dan D, ali ispostaviće se bez razloga. Od toga dana, nadalje ušla sam u sistem. Par sati rada, sokić. Nastavim sa poslom. Sokić. Šetnja.
Ja? U sistemu? Bez bezrazložnog grickanja? Raj!
Tu sam shvatila koji su moji konkretni problemi kada je hrana u pitanju. Koristim je kao neophodni sastojak bilo kakvog druženja i uživanja. Branč, ručak, večera, vino, kokteli, uvek pronađem neki izgovor.
Iako je lakše rešenje bilo da se povučem i odradim svojih 10 dana detoxa u miru svog doma, nisam htela da se predam! Nastavila sam da izlazim i da se družim, a uz jasno određenu satnicu nisam ostajala gladna i hladnokrvno sam mogla da gledam prijatelje kako meni ispred nosa jedu: biftek sa krompirićima, njoke sa brie sirom i tartufima, bruskete sa paradajzom, pitu od jabuka, pet čaša crvenog vina, i ko zna koliko flaša belog... Žvakali su, mljackali, srkali, dolivali, prelivali... Ipak, ja sam ostala nepokolebana, jer nisam bila gladna, sistem 5 sokova po pola litre jednostavno zadovolji potražnju vašeg tela. Iako je dozvoljeno da gricnete jabuku, avokado, krastavce ili bademe ukoliko upadnete u dramu sa apetitom, meni čak mi ni to nije bilo potrebno.
Da, možda sam bila ona dosadna koja u izlasku pije vodu, ali uvidela sam i koliko novca dnevno dajem na hranu i raznovrsne grickalice. Kako nije bilo potrebe da idem u prodavnicu smanjila sam nepotrebne troškove i u potpunosti izbacila nezdrave gluposti koje sam kupovala po automatizmu.
U kafićima i restoranima pila sam biljne čajeve, a uglavnom je svima bila simpatična moja odlučnost, pa su mi čak u omiljenom restoranu moj sok od cvekle sipali u vinsku čašu radi boljeg ugođaja :)
Što se konkretnih posledica/blagodeti tiče već posle nekoliko dana primetila sam da sam se rešila sve nakupljene vode, nestao je osećaj nadutosti, a više nije bilo ni onih epizoda kad nemam pojma gde sam krenula i zašto - koncetracija se podigla na visok nivo, prestala sam da se budim u toku noći i sada, 5 dana pošto sam se vratila na čvrstu hranu, odbijam da jedem onu procesovanu.
Okeeej ako bih bila skroz iskrena sad bih vam priznala da sam danas pojela čokoladnu krofnu, ali količina kajanja koja me je preplavila nije bila vredna tog kratkotrajnog (i lošeg) šećernog boosta.
Detox je sjajan način da se restartujete, ne samo da odmorite svoj organizam, već da porazmislite o svojim navikama u ishrani i da konkretno uvidite gde grešite. Shvatićete gde se kriju zamke napr da nisam bila na detoxu sigurno bih sa kolegama pojela tu picu sa punjenim koricama, ili bih se udavila u kolačima dok sam bila snimanju u Finima, a odjednom sam dobilla želju da istražujem blogove koji se bave zdravom ishranom i da bookmarkujem najbolje, čuvajte se Martha Stewart se probudila ;)
Ovo je jedno od onih iskustava koje bih rado ponovila (i to ću svakako učiniti). A vama savetujem da pokušate da izazovete sebe i da osetite koliko je dobar osećaj kada pobedite loše navike.
Naravno, to ne znači da ćete odjednom preći na zdraviju stranu sveta, ali svakako ćete se potruditi da se popravite, usporite i načite nešto novo o sebi. Za početak ćete početi da bežite od hrane u kutijama, a to, priznaćete, uopšte nije loše.

18.1.15

2014: Bites & Pieces

Te neke priče koje vas jure. Pa se uporno mimoilazite.
Evo sutra ću. Ili...prekosutra. Ne znam.
Nikako da se 2014. godina i ja lepo oprostimo.
Jelena lenja, lenja blogerka VS 2014. post. 
A sve treba zaokružiti. Uredno odložiti u ladicu. Beše to godina koja je bila čas ovo, čas ono. Ne znam, U globalu mirna. Možda na momente ravna. Možda to nije loše?
Kako bilo, vreme je za novi krug.
Smisliti nešto novo.
Udahnuti. Izdahnuti. Pa, poželeti.
Posle 2013. godine koja je bila potpuno sumanuta i u kojoj sam s vremena na vreme proklizavala u punoj brzini bez kočnicica, poželela sam jednu smirenu. Razumnu godinu po srednjem kursu.
Lagano krstarenja na povetarcu.
U poređenju sa prethodnim, subjektivan osećaj kaže bilo je okej. Okej?!
Zbunjeno virnem u svoje Instagram beleške i poželim da sebi lupim pošten šamar kako bih se osvestila. Bilo je sjajno!
Ali razmazi se čovek s godina, sve bi.
I uzbudljivo. I bezbedno. I fantastično. I solidno.
Osim... Što jedno isključuje drugo.
Ovoga puta životni rolerkoster nije bio na meniju, ali je zato tu bio jedan real life koji za manje od 4 sekudne stiže do brzine od 120 km na sat (neke stvari baš ne morate da probate :) ), ali o tome nekoliko slika kasnije. 

Mart je bio rezervisan za posetu Berlinu gde je Absoult priredio veliku promociju interaktivnog stripa Dark Noir. U prevodu to znači jedan maglovit Berlin utopljen u fantastične koktele, isperesecan prvim prolećnim suncem, novim poznanicima, a sve obilato zaliveno uživanjem.
Kraj marta doneo je još zabave, ovoga puta u srcu Beograda. Kompanija Samsung lansirala je svoj džoker model telefon S5, a meni je poklonjeno poverenje da kao jedno od 5 promo lica predstavim stilski deo tog malog čuda. Moj prvi susret sa 500+ ljudi uz blještave reflektore.
Down the rabbit hole!
Maj je doneo jednu epizodu koja vraća veru u  optimizam, blesave želje i sve između. Bila je to ljubav. Na neviđeno. Bez razloga i nerazumno (kao što sve prave ljubavi obično jesu).
Te ljujaške, taj bazen, te ležaljke, taj pogled! Hotel San Giorgio me je opsedao. Tu i tamo bih kliknula, gvirnula, zamišljala... I sve tako u krug. A onda su se sve te misli nekako spojile i postala sam deo ekipe iz čitavog sveta koja je imala priliku da bude gost na otvaranju hotela na Mikonosu u okviru Bloggers Week San Giorgio 2014.
Zamislite ležaljke na litici, pogled u beskraj, beskrajni izvor šampanjca i sunca koliko vam duša ište. Ja jesam. I upravo se sve tako desilo, u detalj.
Letnje stanje uma u koje sam upala posle potpunog rechargea valjalo je prekinuti kosim hicem koji naglo prekida pospanost. Ima li boljeg načina od magazina ELLE Decorationa za složiti? Jesenji broj bio je u znaku boja, jarko, šareno, veselo! Moj najdraži zadatak iz ELLE kuhinje.

Pošto su obaveze bile štreberski izvršene, ponovo je bilo vreme za putovanje (za to uvek pronaći vremena, bila je to jedna od odluka na kraju 2013). I ponovo taj fantastični Berlin.
Savršeni dani. Savršeno raspoloženje. Savršen provod. Poklope se nekad sve kockice, na taman!
Hvala kompaniji Alcatel na odličnom provodu na nastupu njihovog brend ambasadora Aviciija. These are the days! 
Berlin se ekspersno zamenio sa Pragom, na poziv kompanije M.A.C. bila sam gost praške nedelje mode. Minimum minumuma sna, maksimum mode, neka nova imena, uz neke nove make up trikove, uz nove poznanike i stare prijatelje. Ništa manje od sjajno!
Samo nekoliko dana pošto sam se parkirala u realnost posle Berlina i Praga usledio je novi izazov, ovog puta sasvim drugačiji. Posle nedelja mode, žurki, istraživanja mondenskih letovališta na red je došlo i putovanje koje je imalo i svoju edukativnu stranu.
Independent Voices in the Digital Age je program u organizaciji ambasade SAD, a po prvi put bio je namenjen kandidatima iz Srbije. Moje ime se kao deo petočlane delegacije našlo na spisku putnika. Bilo je to nekoliko munjevitih nedelja ranog ustajanja, najvećih filter kafa, sastanaka, konferencija, poseta fakultetima, kongresu, medijma i marketinškim agencijama... Uz dozu džetlega i preduhovitu digitalnu ekipu koja je pošla iz Beograda bilo je skroz... Pa, nerealno. Počeli smo u Vašingtonu, bili na jezeru Erie, obrnuli xy krugova u zabavnom Cider parku i na kraju završili u Klivlendu. Hot in Cleveland all the way! 
I taman kad sam pomislila da je vreme da se povuče ručna i lagano lenstvuje u poslednjem tromesečju godine usledio je poziv kompanije Opel u Frankfurt na predstavljanje ganc nove Opel Corse. Izgleda da je Nemačka bila moja the destinacija.
Čaša gore za tu "okej" godinu! Za godinu u kojoj sam stigla da dubokom udahnem napokon, stanem, osmislim, uhvatim pravac. Manje mušičavosti. Manje panike. Manje besmislenog skretanja, Gomila posla. Mnogo obaveza. Puno zadatih i ostvarenih ciljeva. Gzilion radnih sati. Stabilnost
Godina koja prosto nije ličila na mene :) 
Hello 2015!



17.1.15

Quick update - beauty world

Dok nastavljam da se borim sa svojim beauty demonima (ide mi grozno, hvala na pitanju. Zašto hrana ne može da nam bude prijatelj? Ovo ratno stanje sa kalorijama je potpuno pogrešno!), nove akcije stižu na red.
Ganc nova godina je idealan početak za odluke (vidite mene), ipak to nekada nije dovoljno. Potrebna nam je pomoć, stručno oko stručnjaka. Pride potrebna nam je i finansijska pomoć posle iscrpljujuće novogodišnje euforije (opet vidite mene lol). Anti Aging Studio(koji je moj partner u borbi protiv... pa, svega) trenutno nudi neodoljive akcije.
*U toku januara, zbog velikog interesovanja, nastavlja se akcijski popust od 30% na tretmane podmlađivanja - hijaluronske filere i botoks, koji važe za primere najbolje prakse u estetskoj medicini.
*Takođe, do kraja meseca u ponudi je popust od 30% i na tretman hemijskim pilingom -  tretman namenjen umornoj koži lica kojoj je potrebna regeneracija.
*Pored toga novina u ponudi su vaučeri, savršen poklon, koji nekoga može da podstakne na stvaranje novih, zdravih beauty navika.
A sad bežim, da me doktorka ne uhvati kako ponovo sedim za kompjuterom pijuckam kafu i grickam.

Šššš! 

6.1.15

BELGRADE ART HOTEL: Staycation

Decembar nije moje doba, znate to.
Nekad pokušam da ga začinim žuljanjem laktova na šankovima širom grada. Nešto fino. Nešto kratko s nogu. Duplo! A zapravo sve što želim da učinim jeste da se sklupčam i ni makac. Pokrijem. Prekrijem. I čekam da prođe.
Hibernacija u svom punom sjaju. Nažalost, ometaju me redom: budilink, kartonska kafa u ruci, debela jakna, kapa sa bućkicom, bezlična bela kartica koju valja otkucati na ulaznim vratima, radni sto zatrpan papirima, mail nalog koji preti da će se preliti, februarsko izdanje koje reži na mene svojim rokovima, ELLE Decoration koji valja ispeći da bude hrskav spolja, a kao duša mekan iznutra.
Zima napada.
Ne dopušta mi da zaronim u san!
Ali, uspevam nekada da ih prevarim sve. Možda nemam vremena za pošteni zbris van grada, možda je neophodno da budem dostupna, ali hej mogu da odglumim jedan dobar odmor u sred Beograda, anytime!
Samo mi dajte izvor kapućina, wifi, omiljene Fini slatkiše u neograničenim količinama (krempita je to die for!), vafl (jabuke, cimet i krem se podrazmevaju na ovaj minus), dodajte mekane jastuke, fluffy posteljinu, MTV, veliki apartman i pogled koji puca na krovove Knez Mihailove. Taman!
Moj poslednji vikend u 2014. godini pripao je pravoj pravcatoj zimskoj idili u srcu Beograda, istinski poznavaoci  već na prvi pogled prepoznaju  Belgrade Art Hotel.
Već sam vas upoznala sa hotelskim kafeom na prvom spratu koji i godinama kasnije ostaje moje omiljeno mesto kad u centru poželim da se ušuškam i zbilja posvetim razgovoru bez zjakanja i proveravanja poruka (hmmm možda da upišem, malo manje telefona u novoj godini). Samo vodite računa, veliki beli sto u uglu do prozora je moje mesto ;) 
Ali kad se popnete još sedam spratova više do Art apartmana, iza sebe lako ostavljate sve: užurbani Beograd,  bljuzgavicu, haos na sniženjima u gradskoj štrafti, obaveze i sva ta obećanja koja ste olako dali. Tamo se nalazi se pravo utočište.
Izgleda da starimo, moja blogokoleginica Vanja i ja, tako da smo umesto štikli i haljinica sumnjive dužine za BAH provod spakovale pidžame, patofne i lak za nokte u boji zime. Iscrpljujući radni dani krivi su za sve. Ipak, ništa što nekoliko bočica šampanjca ne može srediti. Na slamčicu naravno (i tufnice i prugice)! I nekoliko kolača. I onda po želji sve preliti zlatnim šljokicama. Valja godinu zaokružiti na pravi način.
Naša omiljena ptičica fotografkinja Dragana Paramentić bila je tu da zabeleži našu umetnost lenstvovanja (za šminku je bila zadužena Dragana Kostić).
Dolce far niente. Nešto što bi trebalo da više brusimo. Češće. Manje panike. Manje buke. Nimalo paranoje. Ništa ogovaranja. Samo uživanje. Biti sa sobom. Ne biti sam.
Smisliti. Osmisliti.
Zato nam i služe ove zimske pauze. Nisam ljubitelj besmislenih dočeka, ali i te kako volim tu slobodnu nedelju koja sledi, koja nam dopušta da revidiramo naše ciljeve. Zastati je nekada mnogo bolje nego kao bez duše trčati u prazno. Zakočiti. Vratiti se na pravu stazu. Ili u potpunosti promeniti smer. Ili ostati na istom putu, ali se ubrzati. Već ćete sami pronaći šta vam odgovara.
Jer (iako svi zdušno pokušavaju da vas ubede u suprotno) sve jeste moguće. I može. I desiće se.
Samo treba da smislite šta. Pauzirajte na trenutak. Go with flow jeste zabavan sistem, ali nije uvek delotvoran. Preporučujem jedan pravo dobri odmor čija je jedina svrha nerad.
Have fun!
Ako želite da se opustite baš u Belgrade Art Hotelu sada vam je na raspolaganju poseban Winter City Break paket. Obavezno poručite macaron kolač od lavande, ekler od pistaća i čašu Sauvignon Blanca. Uživajte u odmoru ;)

Fotografije: Dragana Paramentić
Make up: Dragana Kostić
Mesto snimanja: Belgrade Art Hotel

13.12.14

BGD News Vol. 18

Idealan vikend post.
Preporuke za sesti, jesti, nazdraviti. Izaći, zaružiti, združiti!
Za uživanje i premotavanje, za duge priče i prijatelje (od)uvek. A usput da se steknu novi.
Zato novi đir po Beogradu. U prošlom deljenju bavili smo se fensi lokalima gde vam je rezervacija potrebna neophodna, vinskim čašama i raskošnim buketima. Zato ovog puta idemo u pravcu opuštenih mesta koja ćete zavoleti na prvu loptu .
Malo se igramo Berlina u Beogradu. I lepo nam to ide.
Kao džokera ulažem ganc novi kafić na Dorćolu - Đura bar.
Ponovo idemo na donji Dorćol, a tamo je kao po nekom dogovoru sve über cool. Tako je i ovaj lokal u Venizelosovoj mesto gde ćete odmah poželeti da se uselite i napravite svoju bazu. Danju uz espreso i malo mleka, a kad padne mrak pojurite ka stolu pored kamina, pa da se uživa uz proseko ili toplu čokoladu po želji (ako mene pitate, uvek glasam za mehuriće!).
Gola cigla, metalne hoklice, nekoliko stolica nalik bioskopskim, veliki sto za još veća društva, pa i još veći prozori, flaše vina poređane pod konac, kvalitetna kafa, dobra muzika.., Kad saberete sve ove elemente počnete da se pitate zašto još niste overili ovo mesto. Verovatno jer postoji manje od dve nedelje. Istražite!
Venizelosova 62
Ako se ne motam po donjem Dorćolu, onda sigurno nešto istražujem po Savamali. Tamo vazda neke novosti, a najčešće jako dobre! Jedna od poslednjih jeste pivnica Berliner. Iako mesta sa prefiksom pivnica obično ostaju van mog fokusa, ovde pravim izuzetak.
Berliner je mesto koje pripada novom talasu beogradskih kul pivnica, koje nisu tu da bismo se zapili do besvesti, već zbog uživanja u novim ukusima, dovoljno će reći činjenica da nude više od 50 vrsta piva iz čitavog sveta Čak postoji i (vrlo dobra) kuhinja, očekivano tu su kobasice, krompirići, krilca i perece... Poene plus osvajaju dizajnom enterijera koji se vrti oko retro elemenata u zemljanim tonovima, nepretenciozno i podređeno uživanju.
Osvežavajuće je da ne primaju rezervacije (ura!), a i činjenica da ponedeljkom ne rade (ako ovo čita moja urednica, ideja je odlična, just saying...). Šta više reći osim, probajte obavezno!
Braće Krsmanovića 6-8
I sada imamo jedan novi multifunkcionalni prostor, pomalo je prodavnica muzičkih izdanja, pomalo prostor za nastupe mladih muzičara, a pomalo i kafić. Metropolis Music Cafe smestio se na mestu koje je nekada zauzimala velika PGP-RTS prodavnica. Renoviranjem izdavačka kuća Metropolis zadržala je duh tog mesta dodavši neophodnu savremenu notu. Odlično mesto da dangubite, vrtite ploče, tražite nove izvođače i brusite muzički ukus. Super opcija je i šank smešten u ozlogu savršen za posmatranje ljudi koji promiču niz Makendonsku ulicu. Svratite vikendom kada su na meniju žive svirke, a povremeno će ovde biti organizovane promocije novih izdanja, kao i potpisivanje albuma. Držimo ih na oku.
Makedonska 21

6.12.14

ELLE Premium

@ivanajagodic

.efekat leptira.

Jedan post u kome lamentiram o svom životu, žalim se na sudbinu, tastaturom sanjam i na kraju prizivam lenji Pariz.
Jedan nadređeni koji je slučajno kliknuo na taj post i dan kasnije jedna predata ostavka.
Jedno poznanstvo, koje je tek tako dovelo do sledećeg radnog zadatka.
Jedna (moja) nova godina, jedna proslava i onda taj Pariz!
Jedan blog, 782 objavljena posta. 
Jedna velika želja. Plan. Ideja. Odluka. Cilj.
Ono što pokreće.
Vodi od Pete Avenije, preko Campari akademije, Ajfelove kule i hotela Costes, sve do trećeg reda stolova sa leve strane, do plave daktilo stolice, ružičastog pokala, i tri veštačka božura.
Ta slatka ironija. Ovaj blog napravljen kako bih se nekad domogla te plave stolice i tih božura smeštenih u sred beogradske ELLE redakcije. I bio je moj čarobni ćilim. Ali sad baš zbog toga ne stižem da budem vredan član online zajednice.
I sve tako ludo umišljam da postoje ti neki ljudi koji u stopu prate sve moje oblike i ofline i online crtice... Hmmm možda i postoje...
Zapravo to je samo jedan čovek i da, to sam ja!
Dužna sam. Da spojim linije. Dovršim sliku. Obojim skicu.
Da vas povedem iza scene, iza papira, iza savršeno promerenih proreda, iza razmaka i podvučenih reči. Baš tamo gde sam uživala da virim dok sam bila verni (i sitničavi) čitalac.
...

Ti neki dani. Dani čiji radni deo traje 14 sati. Dani kada vazda viđaš istih desetak lica sa podočnjacima do zemlje. Dani kad ležiš na podu jer je kičma lagano dobila zakrivljeni oblik stolice. Kada se printovi lepe po svim zidovima i kad više nema mesta. Pa lepiš preko. I štampaš. I lepiš. I prelepljuješ. Kad se čitaju slova. I slova. I slova. I slova. Kad se menja, menja, menja. 
I imaju ti neki drugi dani, kada se sve te muke materijalizuju. Kada postanu 270 stranica papira sa glossy premazom. ELLE Premium dani.

Dok sam bila samo čitateljka sa velikom pažnjom sam pratila domete i uspehe srpskog izdanja ELLE magazina, sada kad sam kao Alisa prešla sa druge strane ogledala baš zabušavam.
Propustila sam da kažem kad sam se konačno pridružila timu, nisam prijavila kad se moj potpis novinara zamenio onim uredničkim, nekako sam zaboravila da predstavim prvo izdanje koje sam samostalno uređivala... 
Ali Premium izdanje se ne propušta


@ademgrljevic
Radi se o izdanju koje se sprema mesecima unapred, kome prethode desetine mejlova, izdanje zbog koga sto puta preračunavamo vremensku razliku (i svaki put pogrešimo), mahnito proveravamo letove, istražujemo lokacije, smišljamo, predlažemo, obaramo, razmišljamo, opet isto predlažemo, usvajamo, zapišemo, izgubimo sve papire, paničarimo, proklinjemo sve svete, kao hipnotisani pratimo štrajk Lufhansinh pilota, sipamo jermenski brendi u čaj (ne pitajte), pa džin u tonik, histerično rifrešujemo mejlove, dižemo i spuštamo slušalicu (da, radi), piljimo u Viber, radoznalo gledamo u nebo, prekrivamo oči dlanovima, malo virimo kroz prste...
I tako negde između svega toga kreće da se stvara magija. 


@jelenakarakas
Na daskama velike scene Narodnog pozorišta Antonina Petković se pretvara u crnog labuda. Među ruševnim zidovima u centru Beograda Đurđa Stojiljković otrkiva svoju seksipilnu stranu. Na snimanju za projekat Master Class okupljaju se velika imena srpske scene: Seka Sabljić, Svetozar Cvetković, Biljana Srbljanović, Zoran Smiljanović, Anica Dobra, Tanja Bošković... Dok traje veliko fotografisanje zbog koga je Dušan Reljin sleteo u Beograd na nekoliko dana pre nego što će krenuti put Pariza, paralelno se priprema i  manifestacija ELLE Style Awards. I ovogodišnji dobitnici pridružili su se okupljenoj ekipi u našem studiju: Dragana Ognjenović, Zoran Kesić, Duška Jovanić, Mira Karanović, Vuk Vidor, Bojana Vuturišević, Tijana Mladenović... 

@jelenakarakas
Tek kad smo napokon prestali da izbezumljeno gledamo u dugme send/recive u mrskom Outlooku, odjednom su jedan za drugim stigli veliki intervjui koje je moguće pročitati sedam i više puta da ne dosade (been there done that!). Marina Abramović, Ruška Bergman, Dušan Reljin i Stoya su ekskluzivno za naše izdanje pričali o životu, uspesima, ambiciji, idejama, planovima, moralu, a svako od njih se osvrnuo na svoje poreklo i kulturu. U ELLE sanduče sletela su i pisma koja šaljemo dalje u prošlost. Poznate ličnosti obratile su se sebi u trenutku kada su napunili 30 godina, sa sobom se dopisuju Peđa Nerić, Đule Van Gogh, Duda Glid, Gorica Nešić...

@elleserbia
@marija.r1
Naravno, tu su i stalni kolumnisti kao što su Luna Lu, Teofil Pančić, Muharem Bazdulj, a naša gastro blogerka Ana V. Đurđević (poznatija kao Prstohvat soli) je uz pomoć Marije Petrović (drage palachinke :) ) osmislila sekciju sa receptima u zbog koje ćete poželeti da zagrizete papir, a pride je objavila početak sezone u kojoj se ukida griža savest. Ole!  


@andjeonametli
Iskreno, o ovom broju bih mogla da pričam do sutra, ali nije fer da samo ja delim svoje utiske. Ovoga puta u post sam uključila i foto impresije sa hashtaga #elleserbia na Instagramu. Tu su skice istinskog uživanja u iskustvu čitanja (živeo print!). Statistiska kaže da se uz aktuelni broj za sad na Instagramu popilo 25 šoljica kafe (nasuprot samo 6 šolja čaja, čajoljupci zabušavaju), uz oooozbiljaaan broj kremastih i macarons kolača instagrameri su smazali i 2 kilograma nara. Imate još vremena da se uključite u online listanje, a razvoj situacije, osim na Instagramu, možete pratiti i na FB stranici. Share the love 
@nenadjuric
Zamišljeno češljam rese svog čarobnog ćilima i razmišljam kuda bismo sada mogli da letimo...


25.11.14

Beat the winter blues

Danas brzinsko premotavanje.
Februar pre (skoro) dve godine, jedna optimistična epizoda iz serijala "ja hoću, ja mogu", čiji sam rasplet ostala dužna. Da, ELLE Izazov je bio sjajna stvar, pokrenio je nas kancelarijske miševe zalepljene za tastature (mada ponekad i nismo loši, proverite šta smo vam spremili,, biću malo neskromna pa ću reći EPIC izdanje ;) ), naučili smo svašta o ishrani obuzdali holesterlol i postali poletniji (i pametniji).
Ipak, kako smo predali svoje članske kartice spa centra i pojeli poslednju zelenu jabuku za zbogom, vratili smo se svim lošim navikama.
Kroz redakciju teke reke kapućina i Coca Cole, Big Pizza nam je na speed dialu, a vazda po fiokama provlačimo neke šećere, jer nam se eto tako baš nešto manta (mada možda to ima veze sa našim radom od po 14 sati, prilažem dokaz).
Te, ne samo da smo se vratili na početak, nego smo još gore zaglibili.
Stižu praznični dani, što u rečniku modnih magazina znači gzilion novogodišnjih zabava, svakodnevni pokloni vernih klijenata (najčešće u obliku cupcake i macarons kolačića), a plus ćemo kapućino zametniti kuvanim vinom. Hednonista u meni se topi od sreće, a poslednji atom skrivenog atlete pretvara se u Munchov vrisak.
I nekako smo došli do toga, treba mi pomoć. Ne mogu sama!
Kako spadam u one žene koje se na samo P od reći pomoć naroguše i uvređeno prođu pored vas noseći 17 kesa punih šampanjaca i 3 buketa cveća u princeza haljini i štiklama (ne izmišljam), ovo priznanje je nekako big deal.
Priznajem, nisam stručna! 
Ali pomoć stiže od nekog ko jeste.
Ove sezone u pomoć je priteklo super ljubazno osoblje Anti Anging studija sa doktorkom Anicom Jevremović na čelu. Oni će biti moja savest ove zime, oni će (u)peglati sve što ne valja, oduzeti sve što je previše, izvući me iz kancelarije posle pet i uopšteno načiniće od mene poštenu ženu koja se nije predala nadolazećim jubilejima (proleće 2015. donosi 30 rođendan (znam :/), 10 godina rada u struci, 5 godina postojanja ovog bloga i 3 godine u ELLE redakciji). Vreme je za ozbiljnu borbu!
Trenutak je idealan, imam nekoliko meseci na raspolaganju, nešto volje, minimalno discipline. Ali, možda je vreme za odrastanje i prihvatanje nekih zdravijih obrasaca. Bar imam ekipu koja me uteruje u disciplinske okvire (prokleti sam bik). Te, krenuli smo, šta ću posle kad postanem zgodna žena, tek ću da smislim. Za sad idemo step by step, povremeno ću vam dojavljivati rezultate, a vi za moje dobro nemojte da mi lajkujete macaronse po Instagramu :) to je sada no, no.
Takođe, ako se osećate i vi inspirisano da menjate nešto u svom životu i da uvedete red (bar kad je izgled u pitanju) zančiće vam informacija da je u Anti Aging studiju na snazi odlična akcija, u toku novembra možete ostvariti 30% popusta na izabrane hemijske pilinge lica i tela, i čak 40% popusta za kombinaciju više tretmana..
Hemijski piling je jedan od najprirodnijih načina podmlađivanja, kojim se lagano i postepeno, perutanjem, uklanja stari deo kože i regeneriše koža lica ili delova tela. Preporučuje se svima koji žele da uklone neželjene fleke od sunčanja ili akni, imaju masnu kožu, proširene pore i bore na licu, ali i svima koji žele da ublaže strije na telu.
Ukratko nova godina u nov(ijoj) koži ;)
Wish me luck! I ako imate neku dobro ideju šta oduzeti, a šta dodati na početku moje nove godine, slobodno dopišite.
Fotografije Vogue Paris // Vogue Germany //  Tush // The Financial Times
 
SITE DESIGN BY DESIGNER BLOGS