BITS&PIECES 2016.

Kraj januara kod mene je tradicionalno rezervisan za retrospektivu.
(2015klik, 2014klik, 2013klik ...)
Ili sam ja samo u tom periodu rezervisana za kuću dok čekam da se minus povuče. Whateva'
U svakom slučaju vreme je za jedan opaki walk down memory lane... Pripremite se, ovo će biti dugačko (i dosta ludo!). Preporučujem kafu (cimet pride), grickalice, ali i veliku čašu finog crvenog vina. Valja nazdraviti.
Ako biste mene pitali da li sam bila spremna za 2016. godinu, rekla bih vam apsolutno ne! Ni najmanju ideju nisam imala u šta će se sve to pretvoriti. A ako bih morala da biram reč koja bi je najbolje opisala, mislim da bih se uhvatila za neku poput transformacija, ili tranzicija.
Oh da, bilo je tu puno promena! Recimo to ovako, ta godina je bila kao da mi je neko bez upozorenja na sred autoputa u ruke tutnuo volan vozila u punoj brzini, a ja sam ga nekim čudom odvezla baš tamo gde je trebalo. Možda je ovo godina u kojoj sam više nego ikada govorila "nemam pojma" i delovalo je da ni meni nije najjasnije gde sam krenula, ali godina je išla svojim tokom, razmotavala se, namotavala, sudarala sama sa sobom i napokon otišla..
Te, premotavanje.


U februaru sam sumornu svakodnevnicu zamenila šarenišom karnevala zvanog Fashion Week, nekoliko dana na veseloj planeti Milano bilo je dovoljno da shvatim koliko život može (i treba!) da bude dobar. Ako niste pazili na času brzi klik na post o top 5 mesta u Milanu.
April je doneo sledeće putovanje, ovog puta u Bioderma organizaciji, a sve u čast lansiranja proizvoda Hydrabio Perfecteur (koji i dalje koristim, ovaj post sam vam dužna i uskoro ću ga izvući iz moje čarobne draft fioke). Ukratko: Azurna obala u rano proleće, šampanjac na veliko, bose noge i svetlucavi šarm Kana... Ovu avanturu nije pokvarila ni tinjajuća temperatura koja me je pratila od aerodroma u Beču sve do samog povratka.
Baš taj povratak obeležila je jedna sjajna vest, Mario Vargas Llosa je izdao knjigu Cinco Esquinas.
Od kad ja to slavim premijere u knjižarama, pitate se? Pa ovog puta radilo se o nečemu sasvim posebnom!  Mario i njegov tim su pronašli fotografiju koju smo Vanja i ja napravile u Frankfurtu (sećate se tog putovanja) i izrazili su želju da upravo ona krasi naslovnicu novog romana! Oh da, autor sam fotografije naslovne strane knjige jednog nobelovca. Nothing biggie' :)
Čini mi se da sam mesto na Gozbi jurila od samog osnivanja ovog društva/koncepta i zato se nisam nimalo poklebala kad su u junu rekli da će letnja večera biti u Istri. Uz dobro društvo i nekoliko sati ravnog puta bila sam potpuno spremna za uživanje u delicijama uz vino i razgovor. Na sve dodajte salve smeha, sunce tjunovano na taman i raskošne žute cvetove kaktusa na ostrvu Ceja. Ne postoji bolji način da se ukliza u letnju sezonu. Više o tom čarobnom iskustvu pročitajte - ovde.
Kad ste u que sera, sera raspoloženju, velike su šanse da će se nešto stvarno i dogoditi. I to nešto dobro! U julu sam sa Vanjom istraživala Limnos, destinaciju na koju smo stigle namerno nepripremljene. Ni ideju nismo imale koliko će nas to grčko ostrvo osvojiti svojim nepretencioznim šarmom. Od beskrajnih plaža, preko prave pustinje, sve do surferske kolonije... Ukoliko se do sada niste upoznali sa predivnim Limnosom, ne časite časa - Klik!
Životne turbulencije u avgustu, napokon su zaustavljene jednim jednostavnim ustajanjem sa stolice, pa pravac aerodrom, u mir... Uz drugarice oduvek, tekli su lagani dani na crnogorskoj obali. Dani u kojima se samo meša rosé i morski plodovi. Posmatra se isključivo horizont i broje se oblačići. Dani koji su stvoreni da nam kažu da će sve ipak biti okej.
Čaša gore za pozno leto!
I morski đir u trenu oka zamenio se onim gradskim. Pariz u septembru? Malo stvari na svetu je bolje od toga. Od tada imam najsavršeniji odgovor na pitanje "koliko daleko bi otišla zbog dobre žurke"? Do Pariza!
Ni manje ni više, naša mala Adidas ekipa se zaputila u francuski prestonicu samo kako bismo đuskali na tajnoj lokaciji. Jer, zašto da ne?
Kad se nađete sa viškom ideja i vremena, spakujte ih sve u prtljažnik Adama i krenete na road trip!
Uz pratnju toplog jesenjeg sunca i r'n'b playliste Vanja, Marija i ja, istraživale smo koji lokal u Budimpešti je najinstagramatičniji, a u kom se pije najbolji kapućino. Da, da, to su bile te teške real life teme, za nas cvrčke.
Jesen je bila takva, topla, neopterećujuća, rezervisana samo za lagane misli i osmišljavanje novog života (znate da ga imam - klik).
A u poslednja tri meseca 2016. godine godine sve se uuubrzalo. U brzinu uragana. Centrifuga u punom sjaju! Putovanja su se ređala po sistemu 2-2-2 (gde je ova dvojka u praktičnom smislu označavala koliko dana imam da pokupim čiste stvari pre ulaska u novi avion). Počelo je od Madrida i toplog novembra. Stari šarmer Madrid me je osvojio lako: široki bulevari, velelepne građevine, palme i raskošne bašte... Vredno sam sakupljala znakove pored puta i sve zapisivala, pa vas uskoro ovde čeka jedan ozbiljan madridski post vrste šta/gde/kako.
U novembru sam još uvek istraživala Evropu, ali malo severniji deo, na meniju se našao Amsterdam, grad stvoren za lenjo uživanje (ne opijata, ma sram da vas bude) i dugačke šetnje u cik-cak. Obilazila sam concept i design radnje, pokušavala da pronađem kuću koja nije kriva (noup, ne postoji), motala se po muzejima, i jela neverovatne količine stroopwafela. Prve preporuke su već na blogu, a vrlo, vrlo brzo čeka vas još amsterdamskih smernica (ako se 2017. po jutru poznaje, izgleda da ću biti jako vredna sa travel postovima),
Poslednji "izlet" u prošloj godini došao je kao prava trešnjica na tortu, uvek zanimljiva Azija i nedovoljno istraženi Kuala Lumpur! U organizaciji besprekornog Qatar Airways tima ovako daleka i munjevita putovanja uvek proteknu u fantastičnoj atmosferi. KL post ste imali priliku da čitate početkom godine, a uz ove uporne minus temperature nije zgoreg ponoviti gradivo. Ponavljajte za mnom trideset stepeni u plusu. Haleluja!

I tako smo stigli do decembra 2016. godine i do kraja svih putešestvija, ali ne, to nije i kraj ovog posta.
Upozorila sam vas :)
Ovo je bila i ta godina kad sam (pomalo neočekivano) promenila adresu. Moj go with flow životni stav me je zatekao pred potpuno belim zidovima i stanom za popuniti.
Vredno vežbam odraslost (nimalo zabavan koncept da vam kažem ja), ali i svakodnevnom izazivam unutrašnjeg dekoratera u sebi. Od skandinavske inspiracije stigli smo do okićenog kaktusa (!), a ko zna šta nas još čeka, na Instagramu preko hashtaga #projekatstan live možete pratiti u kom smeru se kreću moje misli kad je enterijer u pitanju.
I? I da, ovde sam stvarno stigla do kraja posta. U protekloj godini zaista sam masterirala svoju spontanost, uz nekoliko bitnih "da" univerzumu i nekoliko ključnih "ne" nekim ljudima.
Iako vredno vežbam tu odraslost, nisam sigurna koliko toga stignem i da primenim... Jer mi se životni planovi još uvek svode isključivo na maksimu "nadati se najboljem". Oh well, nije da mi to do sada nije išlo...
Ali, možda u ovu 2017. godinu da uključim i prstohvat planova&ciljeva?
Videćemo!

2 comments:

  1. Meni je ovo sve fantasticno! Pratim i blog i tebe skoro od samog pocetka i neverovatno mi je koliko se to sve razvilo, koliko si ti daleko otisla. Bilo mi je jako zanimljivo da te citam u casopisu i zao mi je sto si otisla. Ne znam za druge, meni nedostajes. Sjajno je sto si se vratila blogu i to u ovim duzim formama, bas uzivam, teme su drugacije i volim sto nemas nista zajednicko sa portalima ciji nas sadrzaj svakodnevno bombarduje. Razmisljala sam ovih dana zapravo o tome kako ti nikada nisam pisala, a nekako je bitno dati podrsku. Zato danas nisam silent citalac, samo nastavi, divna si!
    Asja

    ReplyDelete
  2. Jestiv tekst.
    Rečita šetnja kroz svet.
    Slikovita bajka realnosti.
    Čitljivo više puta sa preporukom.

    ReplyDelete

Subscribe to my blog!

Back to Top