Gozba - Istria Edition

Znate te neke slike... Jure vas na Facebooku.  Ponavljaju se na Tumblru.  Izranjaju na Pinterestu.
Ma znate već... Te neke koje govore. Glasno. Glasno!
Jasno čujete šušaštanje vetra. Rezak zvuk sudaranja čaša. Ka-čing!
Kao da vam vazduh malo zamiriše. Malo morski. Malo slano.
Malo vam zatitra plamen sveće pred očima.
A onda... Onda se nađete u sred takve slike. Tek tako.
Sedite sa venčićem cveća na glavi i kao sve je okej. Oookeeej.


I ne umišljate miris lavande... Ni zvuk talasa u daljini... Ni crvenu zemlju ispod čokota vinove loze...
Jer tu ste. 
I stvarnostvarno nedostupni. Dostupni samo za nove prijatelje i uspomene. Možda sam u jun ušla histerično luda, ali iz njega izlazim kao jedna smirena žena. Sve je u redu. Umutila sam vrhunac poslovne sezone sa zbrisom od 48 sati i izbrisala svaku asocijaciju na Monkov vrisak.
Te Gozba.
Te Istra.
Te nepoznatno društvo. I izmešano sedenje. Jedina opcija jeste da se sprijateljite sa svojim delom stola. Dok grickate hobotinicu. Dok pijuckate rosé. Ruby rosé.
Jer venac u kosi je sasvim okej. I nazdravljanje noći.
I pomešati i belo i crveno i crno. O svemu ćemo misliti kasnije.
Kad život pruži uživanje - zgrabite ga! 
Tjunovanje samo na frekfenciju fino. Samo dobro. Samo da se pukne od smeha. Da se spajaju strelice poznanstava od Beograda, preko Novog Sada, Hvara, Poreča, Sarajeva, sve do Las Vegasa i Tel Aviva. Mute se priče, kako se veče odmiče. Sa svakim novim pampurom, prasak smeha sve je jači. I život stoji i život teče. Sve.
Ma koji realan život?!
Život kakav bi trebalo da bude. Na poljani. Ispod punog meseca. Pored lavande i hortenzija. Uz svuk skakavaca. Dok landaramo nogama sa verande. Dok pričamo priče pune smisla, samo nama.
I kad je lepo. Samo lepo.
Zapita se čovek, čemu ta nervoza. Čemu unezvereni pogledi. Čemu strah.
Sve je lepo, a ono što nije - biće.
Verujte mi na reč dok ne shvatite
I zato čaša gore za sve ovakve koncepte koji su tu da nas saberu kad se zanesemo. Čaša gore za Gozbu i Trapan. Ali čaša gore za moju istarsku cimerku, malenu Telenor Banka karticu, zahvaljujući kojoj na putovanju nisam mislila ni o čemu. Da li je bitno to što je vikend i što sam negde nigde? Nije.
Prazan novčanik i prazan mozak. Sva magija dešava se iz zgloba ruke. Jedno provlačenje i idemo dalje, do Medulina, do otoka Ceja, dalje Istrom... Bez dosadnog traženja menjačnice, jednostavno trošenje u inostranstvu bez provizije. Bez razmišljanja o tim svakodnevnim problemima. A ako baš zatreba neki odgovor ima ga aplikacija Telenor banke. Jedan klik. Easy.
Ja samo da zaljubljeno gledam u kaktuse.
Samo sveže lignje i hladno vino.
Prepište moj recept. U torbu spakujte samo karticu i pasoš. Na vrh kofera još dodajte optimizam i dobro raspoloženje. Sve ostalo ćete rešiti usput. Ne brinite o onome o čemu ne morate.

Simple as that. 



(fantastične) fotke by Sonja Lazukić

(divan) video by Boris Fazekas

10 comments:

  1. Pokušavam da odem na gozbu, ali ne ide. Rasprodali su sad i NS, ali nema veze, vrebam svoju priliku. Divne slike!!!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da :/ bas mora da se juri, ali isplati se :))

      Delete
  2. Omiljeni mi blogeri odmah da prestanu da se druze, pocinjem da se vezujem O.o. Iv <3
    Inace, cim ugledam neki post ili fotku sa Gozbe odmah ostanem sat vremena u listanju i gledanju cezljivo. Divan post i tekst u Elle-u. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvaalaa, predivna je bila atmosfera, devojke rade odlican posao <3

      Delete
  3. Divan post. I predivne slike :))

    http://allipreferyoung.blogspot.rs/

    ReplyDelete
  4. ma šta ti je to na glavi? reci da ima kod nas da se kupi

    ReplyDelete
    Replies
    1. Vencici su njihovo delo :)
      https://www.facebook.com/plectrude.fun.stuff/?fref=ts

      Delete

Subscribe to my blog!

Back to Top