Bits & Pieces 2019.

Od svih bits&pieces postova ovaj je ubedljivo najduže čekao na svetlost dana. Nepristojno dugo, ali hej ume tako da se zadesi kad se puni poverenja bacite životu po "go with a flow" principu, a on vas ščepa i odvede (tamo gde je trebalo, nadam se). Ako sam se pre par godina žalila da mi je godina bila "kao da mi je neko tutnuo volan autombila u punoj brzini na auto-putu" ova 2019. je bila nežna, fina, tako slatka... Priznajem, na mahove je nisam (s)hvatala, ali približavanje novom age boxu znači i razumevanje pojava i života na nivou jednog Bude. Ako je sve bilo okej zašto onda toliko kasnim? Prvo jer sam bila svedok hejta koji su svi širili ka prošloj godini. Uz taj nezadovoljan šum postalo mi je neprijatno da kažem da je meni bila dobra, ono baš dobra. Onda je život u 2020. godini preuzeo koncept pandemija-karantin, pa mi je postalo još čudnije da vezem lepe rečenice o toplom pesku pod stopalima... Što realno apsolutno ne liči na mene.
Jer ovo mesto PRE DESET GODINA (izvinite na vikanju ali nekako to zahteva punu dramatičnost) je bilo mesto koje nije priznavalo ni granice, ni pravila, ni tuđe ideje, samo ono što meni padne na pamet i kako hoću i eto neka baš tako bude. Evo neka vam ja poslužim kao pouka da povremeno morate pogledati gde ste i čim pre se vratiti sebi, jer to su vode u kojima znamo da plivamo, a jelte nije pametno da se udavimo.

BITS&PIECES 2018.

Iako sam ponekad najglasniji kritičar rezolucija i retrospektiva zapravo baaaš uživam u bits and pieces postovima!
Povremeno skliznem putem uspomena pa čitam i stare (iznenađujuće sam redovna, na meniju imamo 2017, 2016, 2015, 2014, 2013, 2012, 2011) pa sve vičem juuu vidi šta je bilo, ma nemoguće! Pa fantastično!
Znate kako, prema svima sam dosta tolerantna, ali prema sebi ne, kriterijumi za merenje ličnog uspeha kod mene su... Pa skoro nedostižni! I zato su ovi postovi ključni da se saberem, potapšem se po ramenu, kažem smiri se Jelena, u redu si.
I baš u takvom raspoloženju sam uklizala u 2018. godinu. Sa idejom da malo moram da olabavim i da ja ne moram sve da uradim i ne moram uopšte da budem najbolja verzija sebe, zapravo... Ma ne moram ja ništa!
U inat stanju sklopila sam suludi plan, živeću svoj život sa Instagrama!
Uporno sam ponavljala da su te crtice samo malecni deo, da sam najčešće do grla u papirima i rokovima i da nije život jedan filter... Jednostavno sam prestala. I da se pravdam, a i da se zatrpavam poslom.
Pa hajde da vidimo kakav je to taj insta život?!
Ako neke svoje materijalne želje stavite na hold, pomalo zaboravite da ste odrasla osoba, planirate isključivo na kašičicu i većinu vremena se freestyle prepuštate svemu što vam se pruža, takav život ume da bude jako dobar!
Spektakularan, zapravo!

2014: Bites & Pieces

Te neke priče koje vas jure. Pa se uporno mimoilazite.
Evo sutra ću. Ili...prekosutra. Ne znam.
Nikako da se 2014. godina i ja lepo oprostimo.
Jelena lenja, lenja blogerka VS 2014. post. 
A sve treba zaokružiti. Uredno odložiti u ladicu. Beše to godina koja je bila čas ovo, čas ono. Ne znam, U globalu mirna. Možda na momente ravna. Možda to nije loše?
Kako bilo, vreme je za novi krug.
Smisliti nešto novo.
Udahnuti. Izdahnuti. Pa, poželeti.
Posle 2013. godine koja je bila potpuno sumanuta i u kojoj sam s vremena na vreme proklizavala u punoj brzini bez kočnicica, poželela sam jednu smirenu. Razumnu godinu po srednjem kursu.
Lagano krstarenja na povetarcu.
U poređenju sa prethodnim, subjektivan osećaj kaže bilo je okej. Okej?!

Mykonos - Night Edition

Jul. 

Vrelo.

Subota. 

Pravo vreme da duboko uronimo u Mikonos avanturu da napokon mogu  da je fino složim među uspomene 2014. (valja se nešto novo osmisliti - clock is ticking). Te, noć.
Ono po šta se (stvarno) dolazi na ovo ostrvo.  Po noći bez kraja. Po nove prijatelje. Penušava vina. I da se mesecu nazdravi iznad pučine. Čašu gore za dobar život.

Mykonos: beach edition

Utorak. Sumrak. Trideset i nešto plus.
Jun. Topljenje napokon. Oranž Garfild pidžama i sladoled od čokolade (sa šljokicama!).
House na glasno i vazduh odmah zamiriše na sunshine fragrance.
Brza traka se aktivira. U glavi. U životu.
Čitkim rukopisom valja popuniti blanko liniju na kojoj piše letovanje.
Bukirati! Spakovati! Odleteti!
Pravi je tren da krenem sa obećanim Mikonos serijalom.

Odakle je bolje početi nego od - plaža!
Fokusiramo se na bitne teme. Kotrljamo talase i ispitujemo finoću peska, koliko su mekane ležaljke i kojom brzinom mojito sa jagodama lupa u glavu. Te, hajmo!

San Giorgio Love ♥

Ta sam!
Ona sa večito sumanutim planovima, blesavim idejama i maštom vazda na brzini sto.
Prekrajam, smišljam, zamišljam.
Posebno uz sunce. Posebno uz zvuk talasa na otvorenom moru.
Posebno uz vrištavo plavo nebo. A posebno uz mojito sa ruzmarinom.
Smislim, pa nazdravim sama sebi. Cheers!
Zapišem na blogu i krenem dalje.
Pre ravno dve godine u svoj tajni bookmark za posetiti nonšalantno sam velikim slovima zabeležila hotel San Giorgio na Mikonosu. Za eto, nekad.
Njegov fantastičan dizajn. Jednostavan koncept koji gađa u srce. Lokacija to die for.
To beše 2012. godina, a 2014. je donela nagradno putovanje.
Na Mikonos. U... Well, who would guess.

Mykonos daydreaming

Na rasporedu je. Zakazano.
Red vožnje nalaže.
Vreme je za Jeleninu tugu zimsku pregolemu.

Kako godine prolaze, postajem (blago) racionalnija. Ali, hej to sam samo ja!
Devojka koja bi živela u minijaturnom bikiniju. Ili u finom svilenom kaftanu.
Sa čašom koja nekim čudom ostaje zauvek puna.
U beloj ležaljci. Pa lagano sa leve, na desnu. Lelujanje. Dok sunce topi mozak.
Prošle godine sam posustala. Shame on me. Nisam sklopila ni poštenih deset dana na suncu.
Broj dočekanih zora na obali: nula. Zip, zero, zilch!
Ono kad se noć razliva, kad sve može biti, a baš i ne mora. Kad se ležerno izuvaju štikle. Lagano hoda po hladnom kamenu. Žmirka u novo sunce na horizontu. Smeje se bez razloga, jer eto tako. Poslednja tura uvek se posveti novom danu.
Malo neodgovornosti  - neophodno je.

San Giorgio

Mikonos.
Tirkizno more. Beli pesak. Kamenje. Pelikani. Sunce. Palme. Klabing. Sloboda. Prijateljstvo. Hotel. Ideja...
Pa onda sve to dobro promućkajte I dobićete San Giorgio.
No, hajmo od početka, ova priča je počela sredinom devedesetih godina kada su se Thomas Heyne i Mario Hertel upoznali, obojca su se bavili noćnim životom, a slučajni put naveo ih je na ovo omiljeno grčko ostrvo.

Weekend getaway II

Jedna reč. Mikonos. Dve reči. Cavo Tagoo. Tri reči. Ja hoću tamo!

Cavo Tagoo je luksuzni boutique hotel sagrađen na steni. Savršeno je uklopljen u okolinu uz kombinovanje tradicionalne arhitekture sa modernim šik ugođajem.

U entrijeru propvlađuje bela boja uz tirkizne akcente. Sve je uređeno tako da izgleda neverovatno zen, mekano, ušuškano, vazudušasto... Znate već, sve što očekujete od savršenog odmora.

Svi apartmani imaju privatne bazene, a centralni bazen i bar nude poseban chill out ugođaj i neverovatan pogled.

Te, eto ko se još nije dosetio šta da mi pokloni za rođendan. 10 dana u avgustu bi bilo sasvim u redu, hvala lepo :)

http://www.cavotagoo.gr/