Maestral Resort & Casino

Jedno od onih večeri, kad se radosno skroluje kroz sopstveni Instagram - down the rabbit hole! Prst se uporno zaustavlja na svim tim plaža fotkama, a u pozadini se diskretno vrti doooobraa beach playlista (klik)...
Ono kad sam onako - baš okej.
Sa onim što je prošlo i sa onim što će biti. Štagod. A da vam kažem, nije lako dostići taj zen nivo srednom juna (samo razmislite: slobodni dani, rešenje o odmoru, biranje kupaćeg, nervni slom zbog kupaćeg, zašto smo opet na staro siroti, a leto ganc novo? And so on, and soooo oooon...).
U mom slučaju to je više vraćanje tom nekom dobrom osećaju, kad pod jezikom kao da je morska so, vrućina stiže sa juga, miris u vazduhu nepogrešivo asocira na omiljeno letnje ulje... A zavese kunem vam se, kao da pomera nežan maestral... Devojka leta se vraća sebi!
Zabavno je zapravo kad shvatite da ste neke stvari znali već sa dvadeset, ali niste verovali sebi. Legit. Da se ponovo vratim, verovatno bih sve baš tako ponovo naopačke. Ole!
I večeras zato na redu vožnje jedno kvalitetno vraćanje, u Crnu goru, na mesto gde sam pre ove posete poslednji put bila pre toooolikooo godina, više nego što je pristojno da kažem (onako vrtimo se oko skoro dve decenije). Ali, okej, da budem sasvim iskrena tadašnji aranžman podrazumevao je letovanje sa mamom i tatom (bilo je zabavnije, nego što sam ikada želela da im priznam) i šta nam je kolektivno ostalo u sećanju? Ta plaža! I spektakl koji se iznad nje dešavao svakog jutra i večeri.
No, hajmo redom. Maestral Resort&Casino je oduvek slovio za jednu od elegatnijih lokacija na Jadranu, ali posle renoviranja, to ne mogu dovoljan broj puta da podvučem!

Teva original summer

Kako ulazimo u prvu četvrtinu jeseni, tako se lagano zbijaju redovi.
Prebrajaju se poslednji beli tragovi, slažu uspomene i hvata se zalet u nove radne pobede.
Tako nekako kod regularnih ljudi. Kod mene je to više kao...
I gde ćemo u oktobru?? Koliko dana?? Da li su dve nedelje okej??
Dopunjava se polica sa mazalicama (menja se šestica sa omiljenim džemom i sa klupe ulazi ključni after sun igrač), vredno peglam letnje haljinice (koje će se zgužvati sa prvim sledećim ulaskom u kofer) i dok ležim na plaži guglujem ponudu za zimu u Zanzibaru (zvuči ludo, ali sve najbolje ideje su takve).

Less Monday More Summer!

I evo nas. Ponovo u junu, do grla.
Ponovo u blenderu. U histeriji umešanoj sa panikom. Vrti, muti, melje!
Mislim, nije da inače nije tako u mom životu, nego u junu vazda iznenađeno podižem glavu, izranjam iz realnog života kako bih napokon uronila u slanu vodu.
Oštro skretanje. Odlučno štikliranje iz zgloba.
Jedno. Drugo. Pedeseto.

Palazzo Radomiri Hotel

Oktobar deseti, ni deset podeoka, a kod mene je ponovo na redu vožnje - leto!  
Ma samo laganini...
Jer, ima tih nekih godina... Bitnih. Pametnih.
Ova je jedna valjda od tih, ove sam čvrsto rešila da što više obale prigrabim za sebe, da besramno ignorišem gradove, vindjakne i besciljno tumaranje kišnim evropskim ulicama. Od sad ćete me viđati samo na plažama! (Oh, I wish, ali sve ionako kreće od pravog načina razmišljanja, zar ne? Te, plaže.)
Posle (neophodne) hvarske epizode usledila je jedna skoro pa nova. Vraćanje u Crnu Goru? Hmmmm.... Pa, zašto da ne! Prošlo je sigurno bar sedam godina od mog poslednjeg susreta sa CG, ali nisam izgubila korak: čitam, gledam, pratim... Snimam kakve se promene dešavaju o da, krenula sam štreberski pripremljena.

Summertime!

Malo sam amaterka...
Uporno propuštam dobar talas, plutam negde između.
Odrastanje :rolleyes: je jedan potpuno nepotreban koncept da vam pravo kažem.
Uvodi u vaš život odgovornost kao must have.
Obaveze pre zabave, dužnosti pre uživanja, izrvšavanje pre maštanja...
Kako već ravno 10 godina radim u struci sve češće pomišljam umišljam da mi je vreme za laganu penziju i zlatan sat, pa da se bezbrižno izvrnem na obali i dišem u ritmu talasa.
Da umrsim kosu i misli. Da u potpunosti isključim zvono telefona. Da odgovaram na sms poruke poslate isključivo sa ostrva gde sam i ja. Od tema samo može: kuda na plažu, kad se nalazimo, šta popiti i koliko parčića lubenice je prihvatljivo pojesti dok smo u bikiniju (milion!).

Summer time isn't a season...

Visinske pripreme. 
Na 3, 2, 1. Neću biti takav amater kao prošle godine. Oh ne!
Neću propustiti najlepše godišnje doba kad živa luduje i obara sopstvene rekorde.
Kada je sve toplo, i duša i telo i svi se žale i psuju, dok ja prrrreeedem. Umirem od lepote.
Prošli put me je zavela ta bezveze hladna klima pod kojom sedim, leto se prišunjalo i otišlo, a ja sam ostala zabezeknuta. Kamo mojih (minimalnih) 15 dana na osunčanoj steni? Kamo moja uber plava kosa od soli? I nokti u tirkiz? I mozak sa pameti u tragovima?
???
Zato sada igram mudrije. Lovim leto svaki dan i u mislima planiram jedan opušteni i jedan suludi, a bome i jedan gradski odmor.
Čemu slobodni dani ako ih sve ne istrošite tokom leta?

Hey summer!

Možete po meni sat da navijete. Pozvoniću tačno na vreme.
True story.
Rano proleće i automatski prelazim na frekfenciju - slano!
Odmah u glavi računam koliko nam je još toplih dana ostalo (uvek premalo!) i kao na autopilotu brzo se prebacujem na carpe diem filozofiju. Ali, sve je teže u stranu odgurnuti stvaran život. I mirne duše se posvetiti toj bezbrižnoj varijaciji.
Cvrčak style.
Parkiram misli pod palmu.

Mykonos daydreaming

Na rasporedu je. Zakazano.
Red vožnje nalaže.
Vreme je za Jeleninu tugu zimsku pregolemu.

Kako godine prolaze, postajem (blago) racionalnija. Ali, hej to sam samo ja!
Devojka koja bi živela u minijaturnom bikiniju. Ili u finom svilenom kaftanu.
Sa čašom koja nekim čudom ostaje zauvek puna.
U beloj ležaljci. Pa lagano sa leve, na desnu. Lelujanje. Dok sunce topi mozak.
Prošle godine sam posustala. Shame on me. Nisam sklopila ni poštenih deset dana na suncu.
Broj dočekanih zora na obali: nula. Zip, zero, zilch!
Ono kad se noć razliva, kad sve može biti, a baš i ne mora. Kad se ležerno izuvaju štikle. Lagano hoda po hladnom kamenu. Žmirka u novo sunce na horizontu. Smeje se bez razloga, jer eto tako. Poslednja tura uvek se posveti novom danu.
Malo neodgovornosti  - neophodno je.

Giveaway

Ah to leto. I taj avgust.
Uvek on. I uvek kriv za sve.
Pa i za to što je onaj petak postao ovaj.
Avgust poznatiji kao mozak mi ispario.
Da zauvek traje, (moždani) talasi pretvorili bi se samo u šššummm. Tamo. Vamo. Amo. Mo. Oooo.
Po pesku.

Poursuite du bonheur (giveaway!)

Leto. Odmor. Nerad!
Male reči. Veliko uživanje.
Pravi odmor kao koncept u izumiranju. Odmor kao nisam dostupna, nisam tu i ne, ne mogu ništa ni da pogledam.
Social media opravdani izostanak. Nema postovanja sa putovanja. Nema.
Samo špartanje u japankama. Pa do kraja i one se odbace. Bose noge i gola stena. I slatka lubenica. I slana voda. I ništa više. Leti sve zaboravim.

#instalife

Moj život sa filterom.
Takav, da ga skoro i ja poželim.
On je u toj nekoj svojoj paralelnoj dimenziji, Valencia  ima tu supermoć da sve upegla na opciju taman.
Te, dok ja posle pet, vegetiram, blejim u horizont i samo tako postojim, oko mene buja život. Možda ga ne doživljavam, ali objektiv moje kamere je uvek spreman. Klikškljoc.
A ja čekam.
Čekam.
Čekam da se sve to nekako preboji u azurno plavu. Da počne bosonoga faza. Da se zaboravi na sat(e). Da odbacim kapućino i jedino da se pene talasi, a umesto kofeina da se ružičasti šampanjac toči po vasceli veseli dan.

Ibiza fashion

Nastavljam u letnjem stilu.
Ne posustajem!
Jedna editorial epizoda, ovoga puta ne skeniramo Beograd i njegove fotogenične ćoškove, već smo na toploj tački Španije. Ostrvo Ibica tokom sunčanih dana vrvi od modnog sveta, dovoljno je reći da UK Elle redakcija tokom leta doslovno živi tamo (sjajna ideja za domaće izdanje, n'est-ce pas?!).
Ako bi pokušali da pobrojimo editorijale snimljene na ovom ostrvu verovatno bi se umorili već na pola, zato podižemo ulog i sužavamo pretragu. Posmatramo samo vilu Can Koi.

Song Saa

Dobro.
Možda mi se ove godine malo kasnije upalila letnja lampica...
Oh well, better late then never.
U letu sam. Od nožnih prstiju, pa sve do korena kose!
Ni opadanje temperature za čitavih 15 stepeni mi sad ne može ama baš ništa. Rojim isključivo letnje misli.
Mislim toplo. Mislim uživanje. Mislim odmor.
A onda pomislim: intimno, luksuzno, fantastično!
Ja pomislim, internet pokaže.
Lenjo kliktanje dovelo me je pravo pred vrata samog raja.

A Swingin' Summer

... hands in the sand,
Feet in the sea, 
Facing the sun,
An empty mind,
A free body ...

Prosto... Znamo se.
Znate već, leto od mene čini. Paaaa...
Ludu ženu. Luđu nego inače (da, moguće je).
Jer leto miriše na lajm, kao zeleni gel za tuširanje, kao ledeni mojito u pola belog dana. Na ulje od kokosa. Leto miriše na aromu bagrema iz Tamjanike. Na Essie lak u too too hot nijansi.
Leto miriše na bezbrižnost. Leto miriše na neodgovornost.
Leti ne bismo smeli da odgovaramo za svoje postupke.
Okrivimo sunce!

Borik

Ti neki dani...
Pred leto.
Do leta.
Leto u vazduhu.
Leto!
Tema godišnjeg kao neizbežna. Pitam se ponekad čemu ovih (dosadnih) 11 meseci čekanja.
Obala kao stanje uma. Uvek. Zauvek.
Čujem pitanje kuda/kada/kako?

A la Plage

Okeeeej.
Vreme je za tešku artiljeriju!
Big guns.
Znači proleće, tako se igramo?! Mhm.
Nije problem.
Zavese su navučene. Chris Rea i njegova plaža na (pre)glasno.
Pa Wham! i Club Tropicana. Odmah potom Summer in the city.
Summer! Čuješ li me proleće? Apsolutno me ne zanimaš!

Summertime

Oni dani oko zatvaranja broja. Mnooogo mode. I još više mode. I gle ;uda onda još malo mode. Pa uz to lagani start modne sezone, septembar koji prolazu u znaku kuda i kako i mogu li se klonirati?
Te, da ja lepo pobegnem na svoj blog. Modni blog, ali hajde da zažmurimo na tu činjenicu.
Danas je to kafa i kolač blog. Zelenilo i mir. Kašičica šećera i glossy novine otvorene na pola. Naočare na nosu. Gledanje u ljude. U nebo. U sunce. That kind of blog.
Misija, uhvatiti pozno beogradsko leto.
U bašte! Odmah!
Radno vreme je gotovo, pa ambiciozni mogu odmah da startuju. Ostali pišite u planer pod stavku obavezno.

Summerish Instagram

Zavučem se nekada u te moje Instagram odaje.
Zavučem se, predem i pratim leto. Kud leto tu i ja.
Škljocam.
Došlo je vreme za još jedan blogerski Instagram tobogan.
Kao prvog džokera ulažem Pire vodu, idealan letnji izum. Otprilike recept kaže: kisela voda, nana, led i limeta... To ako vam je do miksanja, a kad vam je samo do plandovanja pod klimom, onda pravac u Pire, pa usput i da se nabode nešto.

Let's go!

Puklo me je večeras!
U glavi čujem šum hvarske pjace. Pred očima mi žmirkaju sitna svetla jedrilica koje se ljuljuškaju u luci. Modro plavo nebo, pun mesec. Ma najlepše nešto!
Maksi haljine, mini haljine, upeglane košulje, nogavice sa crtom, mokasine od brušene kože.... Osmesi, preplanula lica, crveni nosevi, pegice... Lokne, divlje kovrdže, nemarne punđe, raspuštene kose... Pogled ispod obrva, pogled u letu, preko ramena, između dva gutljalja...
Kucanje čašama do jutra. Štikle koje propadaju u kaldrmu dok sviće. Nepodošljiva lakoća postojanja u svojoj esenciji. 

Pop up!

Danas idemo u jedan pravi summerish obilazak... Shopping iskustvo od celih pet zvezdica!
Lutamo morskim destinacijama i zavirujemo u luksuzne radnje koje se tamo mogu pronaći. Radi se o pop-up objektima koji su tu dok ima sunca.
Počinjemo u San Tropeu, omiljenom mondenskom letovalištu, toliko omiljenom da mu ni Dior nije odoleo ..