2014: Bites & Pieces

Te neke priče koje vas jure. Pa se uporno mimoilazite.
Evo sutra ću. Ili...prekosutra. Ne znam.
Nikako da se 2014. godina i ja lepo oprostimo.
Jelena lenja, lenja blogerka VS 2014. post. 
A sve treba zaokružiti. Uredno odložiti u ladicu. Beše to godina koja je bila čas ovo, čas ono. Ne znam, U globalu mirna. Možda na momente ravna. Možda to nije loše?
Kako bilo, vreme je za novi krug.
Smisliti nešto novo.
Udahnuti. Izdahnuti. Pa, poželeti.
Posle 2013. godine koja je bila potpuno sumanuta i u kojoj sam s vremena na vreme proklizavala u punoj brzini bez kočnicica, poželela sam jednu smirenu. Razumnu godinu po srednjem kursu.
Lagano krstarenja na povetarcu.
U poređenju sa prethodnim, subjektivan osećaj kaže bilo je okej. Okej?!

San Giorgio Love ♥

Ta sam!
Ona sa večito sumanutim planovima, blesavim idejama i maštom vazda na brzini sto.
Prekrajam, smišljam, zamišljam.
Posebno uz sunce. Posebno uz zvuk talasa na otvorenom moru.
Posebno uz vrištavo plavo nebo. A posebno uz mojito sa ruzmarinom.
Smislim, pa nazdravim sama sebi. Cheers!
Zapišem na blogu i krenem dalje.
Pre ravno dve godine u svoj tajni bookmark za posetiti nonšalantno sam velikim slovima zabeležila hotel San Giorgio na Mikonosu. Za eto, nekad.
Njegov fantastičan dizajn. Jednostavan koncept koji gađa u srce. Lokacija to die for.
To beše 2012. godina, a 2014. je donela nagradno putovanje.
Na Mikonos. U... Well, who would guess.

Mykonos daydreaming

Na rasporedu je. Zakazano.
Red vožnje nalaže.
Vreme je za Jeleninu tugu zimsku pregolemu.

Kako godine prolaze, postajem (blago) racionalnija. Ali, hej to sam samo ja!
Devojka koja bi živela u minijaturnom bikiniju. Ili u finom svilenom kaftanu.
Sa čašom koja nekim čudom ostaje zauvek puna.
U beloj ležaljci. Pa lagano sa leve, na desnu. Lelujanje. Dok sunce topi mozak.
Prošle godine sam posustala. Shame on me. Nisam sklopila ni poštenih deset dana na suncu.
Broj dočekanih zora na obali: nula. Zip, zero, zilch!
Ono kad se noć razliva, kad sve može biti, a baš i ne mora. Kad se ležerno izuvaju štikle. Lagano hoda po hladnom kamenu. Žmirka u novo sunce na horizontu. Smeje se bez razloga, jer eto tako. Poslednja tura uvek se posveti novom danu.
Malo neodgovornosti  - neophodno je.

San Giorgio

Mikonos.
Tirkizno more. Beli pesak. Kamenje. Pelikani. Sunce. Palme. Klabing. Sloboda. Prijateljstvo. Hotel. Ideja...
Pa onda sve to dobro promućkajte I dobićete San Giorgio.
No, hajmo od početka, ova priča je počela sredinom devedesetih godina kada su se Thomas Heyne i Mario Hertel upoznali, obojca su se bavili noćnim životom, a slučajni put naveo ih je na ovo omiljeno grčko ostrvo.