BITS&PIECES 2018.

Iako sam ponekad najglasniji kritičar rezolucija i retrospektiva zapravo baaaš uživam u bits and pieces postovima!
Povremeno skliznem putem uspomena pa čitam i stare (iznenađujuće sam redovna, na meniju imamo 2017, 2016, 2015, 2014, 2013, 2012, 2011) pa sve vičem juuu vidi šta je bilo, ma nemoguće! Pa fantastično!
Znate kako, prema svima sam dosta tolerantna, ali prema sebi ne, kriterijumi za merenje ličnog uspeha kod mene su... Pa skoro nedostižni! I zato su ovi postovi ključni da se saberem, potapšem se po ramenu, kažem smiri se Jelena, u redu si.
I baš u takvom raspoloženju sam uklizala u 2018. godinu. Sa idejom da malo moram da olabavim i da ja ne moram sve da uradim i ne moram uopšte da budem najbolja verzija sebe, zapravo... Ma ne moram ja ništa!
U inat stanju sklopila sam suludi plan, živeću svoj život sa Instagrama!
Uporno sam ponavljala da su te crtice samo malecni deo, da sam najčešće do grla u papirima i rokovima i da nije život jedan filter... Jednostavno sam prestala. I da se pravdam, a i da se zatrpavam poslom.
Pa hajde da vidimo kakav je to taj insta život?!
Ako neke svoje materijalne želje stavite na hold, pomalo zaboravite da ste odrasla osoba, planirate isključivo na kašičicu i većinu vremena se freestyle prepuštate svemu što vam se pruža, takav život ume da bude jako dobar!
Spektakularan, zapravo!

BITS&PIECES 2017.

Nastupa onaj moj omiljeni blogotrenutak.
Sabiranje.
I misli. I godine. I ciljeva (kojih ciljeva? Ma kud si pošla Alisa?).
Ja, noj po prirodi, bih samo zabila glavu u pesak i čekala da sve prođe. Ali, tu su stvari koje vas pomeraju i vade iz zone komfora, kao mene ovaj blog.
Počeli smo 2010. godine uz alijas, skrivanje i stidljivo linkovanje. Završili smo 2017. u jednoj me myself and I fazi.
Budući da sam osoba kojoj je mnogo ugodnije da stoji iza imena časopisa, sitnih potpisa sa strane koje realno niko i ne čita, do ove ovakve epizode trebalo je mnoooogo vode da proteče. Društvene mreže glasno skandiraju otkrij baš sve o sebi, a ja bih samo zamišljeno fotkala ćoškove stolova i blistavu igru sunca u punim čašama...
Ali, hej! Evo, nađemo se ovde na pola puta.
Šta sam rekla prijateljima o 2017. godini? Citiram: "bila je fina".
Fina?!
Mogla sam i da poentiram pa da dodam da je bila: "dobra u duši".
Znam da zvučim razmaženo, ali teško je biti euforičan kad skrolujem kroz stare Bits postove. I onda napadaju informacije: Milla Jovovich! Uma Thurman! Sad si glavna urednica ELLE Decoration izdanja! I Kambodža i Tajland i Irska i Hvar!  I onda od Milana, preko Pariza, do Madrida, Amsterdama i Kuala Lumpura!
Lestvica se penje, samoj sebi sam dosadna kad se razvlačim okolo. Možda ovo nije bila godina ostvarenih ciljeva i velikog pomeranja, ali ako sam nešto masterirala to je zen budizam i život u baaaaš sporoj traci, ma ne trubite mi, zaobiđite i srećan vam put.
Vežbala sam stav i strpljenje lenje mačke i čini mi se da sam to izbrusila do savršenstva.

Christmas @ Frankfurt

Novembar ne misli da nas pusti da olako prođemo.
Stepena je ravno dva, a u osnovnu opremu ubraja se veliki šal i vunena kapica na vrh glave.
Insta Story mi pršti od kombinacije bor zelene, vatrenocrvene i blistave zlatne (obavezno kliknite)...
Ako još uvek očekujete poentu, pomoći ću vam...
It's Beginning To Look A Lot Like Christmas.
Oh da. Već lagano zvone božićna zvona, Bublé preuzima vođstvo (prate ga Mariah i George, naravno).
I mi Grinchevi se nevoljno topimo.
Prepustimo se tom bezumnom trošenju (o svemu ćemo misliti sutra) i pospimo se šljokicama od glave do pete!
Dodajte na to retro konzerve sa biskvitima, rum sa čajem, cimet preko (baš) svega i zaboraviću što sam se uopšte ljutila na zimu!
Zato poput Deda Mraza posežem sa svojom crvenom vrećom i ponovo iz svog tajnog šteka vadim post.
Ovoga puta preporuka (sad već očekivano) odlazi Frankfurtu!
Flert sa Nemačkom prešao je u stabilnu vezu.
Savršena avio konekcija, udoban grad, odličan šoping.
What's not to like?

Bits&Pieces 2015.

Hvatam kraj januara kao poslednji voz za Bits&Pieces...
Verovatno ste me čuli kako agitujem protiv koncepta rezmiranja ... Oh well, ponekad volim tako da lupetam, čisto ćaskanja radi. Realno, da toga nema, ne znam ni šta bismo radili u ovoj sivoj sredini zime na minus beskončano. Te, pogled unazad.
Fun fact: što imate ispunjeniju i zabavniju godinu kriterijumi vam instant (po)rastu. Malopre sam aploadovala slike, skrolovala gore, skrolovala dole, pa tako par puta, sve u kriveći glavu u stilu, pa dobro, pa nije loše,  šta znam, fina ova godina... Što bi dokazalo da sam u 2015. godini osim što sam se zakitila okruglim rođendanom, postala i potpuno luda (još uvek nisam načisto jel to dobro ili loše?).
No, hajmo od početka.

2014: Bites & Pieces

Te neke priče koje vas jure. Pa se uporno mimoilazite.
Evo sutra ću. Ili...prekosutra. Ne znam.
Nikako da se 2014. godina i ja lepo oprostimo.
Jelena lenja, lenja blogerka VS 2014. post. 
A sve treba zaokružiti. Uredno odložiti u ladicu. Beše to godina koja je bila čas ovo, čas ono. Ne znam, U globalu mirna. Možda na momente ravna. Možda to nije loše?
Kako bilo, vreme je za novi krug.
Smisliti nešto novo.
Udahnuti. Izdahnuti. Pa, poželeti.
Posle 2013. godine koja je bila potpuno sumanuta i u kojoj sam s vremena na vreme proklizavala u punoj brzini bez kočnicica, poželela sam jednu smirenu. Razumnu godinu po srednjem kursu.
Lagano krstarenja na povetarcu.
U poređenju sa prethodnim, subjektivan osećaj kaže bilo je okej. Okej?!

Opel weekend @ Frankfurt

Moram da priznam da ovu aferu sa Nemačkom uopšte nisam planirala (nekako mi ni sada ta rečenica ne zvuči kako treba, Nemačka i afera... Hmmm).
Ja sam oduvek bila ona glasna devojka koja se strastveno zalagala za Mediteran, sunce i more. Kapri, da. Kan, može. Španija uvek. Santorini zauvek! Nemačka masnim slovima upisana pod ne i nikako. 
Lupala sam gluposti, priznajem.
Berlin me je oduvao i oduvao, a ove godine slučajno (baš kao što počinju sve dobre priče u životu) upoznala sam i Frankfurt.
Jedan let bez kraja (samo minimalnih 30 sati, šta je to za moderne globtrotere) i jedna neplanirana pauza do prekosutra, četvoro Twitter prijatelja iz Akrona, Ohajo i jedan Brazilac koga smo pokupili na metro stanici.
Jednostavno Frankfurt nije mogao da bude promašaj!