Palazzo Radomiri Hotel

Oktobar deseti, ni deset podeoka, a kod mene je ponovo na redu vožnje - leto!  
Ma samo laganini...
Jer, ima tih nekih godina... Bitnih. Pametnih.
Ova je jedna valjda od tih, ove sam čvrsto rešila da što više obale prigrabim za sebe, da besramno ignorišem gradove, vindjakne i besciljno tumaranje kišnim evropskim ulicama. Od sad ćete me viđati samo na plažama! (Oh, I wish, ali sve ionako kreće od pravog načina razmišljanja, zar ne? Te, plaže.)
Posle (neophodne) hvarske epizode usledila je jedna skoro pa nova. Vraćanje u Crnu Goru? Hmmmm.... Pa, zašto da ne! Prošlo je sigurno bar sedam godina od mog poslednjeg susreta sa CG, ali nisam izgubila korak: čitam, gledam, pratim... Snimam kakve se promene dešavaju o da, krenula sam štreberski pripremljena.

Perfect weekend getaway - Serbia

Uz ovo novonastalo proleće roje se i misli o predstojećoj letnjoj sezoni. Valja se adekvatno pripremiti za sunčane dane. Iako još uvek ne odlažem (preveliku) kašiku sa Cipiripijem (samo još jednu, samo jooooš...), polako počinjem da sklapam mapu.
Sada upisujem zanimljive vikend destinacije u Srbiji. Koncept: nedostupna sam, izvrnuta naopačke gledam nebo i slušam tišinu. Ili cvrkut. Svejedno.
Ofline vikendi su taj novi trend kome ću težiti. A prepoučujem isti recept svima.

Let's escape!

Što bi se reklo. The time is now!
Vreme za slatko, slano, zeleno i plavo.
Za razliku od one  godine sada nemam ništa spakovano. Zapravo... Ove godine nemam ni kofer.
Ali hej, tešim se da stižem da ga kupim do uveče.
Te direktno iz obaveza u vodu.
Da imam energije bilo bi jedno vrištavo - napokon!
Ovako manje od 500 karaktera mene. Dok se ne vratim sebi.
Au revoir!

Let's go!

Puklo me je večeras!
U glavi čujem šum hvarske pjace. Pred očima mi žmirkaju sitna svetla jedrilica koje se ljuljuškaju u luci. Modro plavo nebo, pun mesec. Ma najlepše nešto!
Maksi haljine, mini haljine, upeglane košulje, nogavice sa crtom, mokasine od brušene kože.... Osmesi, preplanula lica, crveni nosevi, pegice... Lokne, divlje kovrdže, nemarne punđe, raspuštene kose... Pogled ispod obrva, pogled u letu, preko ramena, između dva gutljalja...
Kucanje čašama do jutra. Štikle koje propadaju u kaldrmu dok sviće. Nepodošljiva lakoća postojanja u svojoj esenciji. 

Capri Tiberio Palace

Znate da u modnom smislu naginjem ka pedesetim godinama.
Ja sam ta "pun krug" devojka, skroz na skroz.
Štikla, pa u špic. Svilena marama oko glave. Crveni nokti. Napućene usne. Mačkaste naočare...
I ne samo u modnom smislu, elegancija ove dekade oduševljava me u svim svojim oblicima. I zato sada nešto sasvim posebno! Iako na Kapriju imam svoje imaginarno mesto (J.K. place - prigodno), ovih dana se ozbiljno premišljam...
Na ovom čarobnom italijanskom ostrvu se upravo se završeno renoviranje hotela Tiberio Palace i njegov savršeno upeglan enterijer me tera da sebe zamišljam: za šankom, na tirkiznoj stolici, u mekanom krevetu, u bašti i u đakuziju na krovu...

No words necessary.

...

Peaceful mountain

Gde sam, šta radim?
Iskreno? Tu sam, gde sam, ni pomakla se nisam.
Pristanem na pristanište. Na sunce. Glava naslonjena na lakat, žmirkam pogleda uperenog na gore. Kolač je od vanile, maline su preko. I nekako to nije to... Žulja.
Život žulja. Kao tesna majica. Mala cipela. Stara haljina.
Dani u nizu, posao kao prioritet i pauza kao misaona imenica. Ono kad je posao i uživanje i život i sve, granice nestaju u magli.
Pišem jer volim. Pišem jer moram. Pišem jer je rok. Pišem jer želim. 
Jer šta ako šta?

Slatko. Slano. Zeleno. Plavo.

Šta da vam kažem? Da sam se vratila?
Nisam.
Jer...
Nisam nigde ni otišla.
Jedno od onih leta koje ni uporne kiše ne mogu pokvariti. Ni vetar. Ni sivi dan. Ni planeta Beograd. Baš ništa.
Jedno od onih leta u kojima pronalaziš sebe. Smišljaš. Smisliš.

No talk!

Ako još niste čuli stigao je onaj "no talk - just action" momenat!
Vreme za proveravanje rezervacije. Čekiranje karte. Isporobavanje točkića na koferu. Slane su misli.
Istopljene su misli. Misli se samo na vodu.
Pa napiši ti onda smisleni post?
Ne ide.
Vrtim se u krug: od azurno plave, preko wow narandžaste, pa zaokret na žutu. Pogled je kroz ružičaste naočare kao i vazda.
Pa zamišljam. Talase.
Šume i pene se. Udaraju o stene, pa lagano ljuljuškaju.
Soak up the sun. U punom (sunčevom) sjaju.
Gušter poza, pa vrela koža, vrela duša.
Vruć vazduh i sve vruće.
A proseko hladan. I lubenica. I mojito. I sladoled.
Pa se topi. Svi se topimo.
Volim. Čekam. Sanjam.

NY bits&pieces

 

Danas samo njujorški komadići.
Teško ih je povezati u post, zaokružiti u smislenu celinu.
Odakle početi? Grad u koji se ide sa onolikim predznanjem. A opet sa nogu obara neočekivanim. Da kažem da sam umrla i otišla u raj?
Može i tako.
Ali pokušaću da budem žena od više reči.  
No još sam naštelovana na njihovo vreme, pa još i u posttravel depresiji...
Onako ukratko? Savršeno!
Savage beauty - Alexander Mcqueen u Metropilitan muzeju - duuuugooo nisam videla tako dobru izložbu! Postavka, atmosfera, detalji, prateći video materijal, hologram. S j a j n o!
J.Crew butik, pa Kate Spade, onda prepredivni Saks uz Marc by Marc Jacobs žurku. Medison avenija sa svim onim famozno ukorijenim odelima, Peta sa šopingom bez kraja. Pa radnje čiji se nazivi završavaju brojem 21. Beskrajni niz Starbucksa. Pa Dean&Deluca da se preseče. Knjižare na tri sprata plus. Robne kuće na šest spratova plus. Moma u kome bih ostala zauvek. Bar do onog momenta kada je vreme za Bryant park. Ili rooftop terasu, ulažem Upstairs kao džokera. Žuti taksiji i crne limuzine. Beton, staklo i asfalt. Kokteli od krastavaca. H&M na svakom ćošku, pa još preveden u dolare. Flatiron. Burger, ah kako bih to mogla izostaviti. Central Park i veverice i kornjače. Energija. Vibracija. Snaga. Utisak da se stalno nešto dešava. Utisak da se nikada ništa ne propušta. Buka. Trka. Jurnjava. Sirene. Neboderi. Letnji pljusak. Pomahnitale rasprodaje. Ljubazni, preljubazni ljudi. Nokti u svim duginim bojama. Parada. Pa zastave koje se prelivaju.  Pogled sa 70. sprata. Pogled sa 86. Onda iz helikoptera sa ne znam koliko metara. I vamo i tamo.
A onda sam ovde. Plutam. Kucam i dodajem nekoliko slika kao ilustraciju onoga što se sada zbiva u mojoj glavi. Klićkem na publish. Pojma ni nemam šta sam napisala :) 

Here comes the sun...

 

Sunce. Napokon! Prostom računicom dolazim do zaključka da je do mora ostalo još samo 157 dana. Brzo će to...

Blog ide na odmor

Faktori 2, 20, 25, 30? Spakovano. Panama šešir? Tu. Kupaći u fluo bojama, a i onaj floral? Da i da. Collistar ulje za kosu? Ooo da. I love Ken majca? Kupljena. Bela čipkana suknjica na volane? Spremna. Sandale na ohooho štiklu? Spakovane. Mala tašnica, fotoaparat, sjaj za usne u boji korala? Uveliko u koferu. Ružičaste Rejban fejkice, crne estradne D&G, i elegantne Mango naočare? Upakovane, spakovane, stavljene. Zlatna ogrlica sa plavim perlicama, srebrne minđuše, tirkizna narukvica? Sve u neseseru. Ciklama japanke i ružičasta tunika? Tu. Lajm, žuti šećer, soda i rum? O ups, to ću tamo... Mozak? Ma koji mozak?! :)

Vidimo se za neznamnijakoliko dana. Uživajte i prepustite se vrelim ritmovima leta, borite se protiv žege i dosade. Razmišljajte, maštate, tražite, izlazite, šetajte, provodite se. C u soon!