Peaceful mountain

Gde sam, šta radim?
Iskreno? Tu sam, gde sam, ni pomakla se nisam.
Pristanem na pristanište. Na sunce. Glava naslonjena na lakat, žmirkam pogleda uperenog na gore. Kolač je od vanile, maline su preko. I nekako to nije to... Žulja.
Život žulja. Kao tesna majica. Mala cipela. Stara haljina.
Dani u nizu, posao kao prioritet i pauza kao misaona imenica. Ono kad je posao i uživanje i život i sve, granice nestaju u magli.
Pišem jer volim. Pišem jer moram. Pišem jer je rok. Pišem jer želim. 
Jer šta ako šta?

Welcome Sunshine!

Well, guess what? Opet ja zabušavam, sunce zove, a misli lete unaokolo. Sunce, kafa, časopis. Čavrljanje, listanje, srkanje.  
Ništa pametnije.
Danas od mene nema posta, ma ni prostoproširene rečenice. Danas samo postojim.

Lazyness in progress

Danas sam lenja. L.e.nj.a. Te nema posta :)
A vi pođite mojim stopama. Skuvajte, umutite, smutite ili kupite kafu (cimet i slatka pavlaka neizostavni) na nos nataknite najveće naočare, u tašnu ubacite knjigu, časopis, iPad, po želji. I apsolutno niiiiišta nemojte da radite. Ako osetite neku želju za poslom, jednostavno sedite i sačekajte da prođe. Sad odoh, uživajte i nemojte da vas uhvatim kako se bavite nekim pametnim stvarima :D
Buh-bye