Summertime!

Malo sam amaterka...
Uporno propuštam dobar talas, plutam negde između.
Odrastanje :rolleyes: je jedan potpuno nepotreban koncept da vam pravo kažem.
Uvodi u vaš život odgovornost kao must have.
Obaveze pre zabave, dužnosti pre uživanja, izrvšavanje pre maštanja...
Kako već ravno 10 godina radim u struci sve češće pomišljam umišljam da mi je vreme za laganu penziju i zlatan sat, pa da se bezbrižno izvrnem na obali i dišem u ritmu talasa.
Da umrsim kosu i misli. Da u potpunosti isključim zvono telefona. Da odgovaram na sms poruke poslate isključivo sa ostrva gde sam i ja. Od tema samo može: kuda na plažu, kad se nalazimo, šta popiti i koliko parčića lubenice je prihvatljivo pojesti dok smo u bikiniju (milion!).


Lenji letnji dani. 
Zaustavljanje života. Oštra kočnica! Sa 170 na sat, na nulu, pa i još sporije. Da prođu samo priče bez previše smisla, kad ih posolite, sve zvuči bolje.
I to vam sad ne govorim napamet. Oh ne!
Sve iz iskustva, ipak sam ja osoba koja je na svom prvom poslu otišla na obalu, pa se otprilike nikada nije vratila (hvala što me niste otpustili :) love ya!). Ona koje je naglas brojala do mora tokom čitave godine, a onda sa tankim džeparcem spajala po dvadeset dana na obali. Kojoj je bio dovoljan jedan šugaman i mini bikini i najmanje sto prijatelja. I proseko da se toči i da nazdravljamo i suncu i noći i životu. Druga dimenzija, bolja.
Ona zahvaljujući kojoj napuniš baterije za celu godinu. Vitamin D za poneti. Restartuješ misli. Okreneš perspektivu. Odlučiš, pa onda i naučiš da je sve n e b i t n o.
Cvrčak state of mind!
I onda vidim sebe u svom novom (ozbiljnom) age boxu i mislim se kako bi me hvarska Jelena od 22 godine doslovno ubila. U b i l a. Okej, neke stvari bi volela, ali da sazna da još nisam popunila zahtev za godišnji odmor i da ništa nisam rezervisala bilo bi opako! Ona je bila devojka koja je još u aprilu imala precizan travel itinerary i ne bi dozvolila da se odmor bahato koristi za šetanje po evropskim gradovima (ili američkim, svejedno). Vrištala bi kad bi shvatila da smo do daljnjeg zalepljene za asfalt. Da je 38 stepeni. Da idemo u kancelariju. Da smo kreč bele.
Kažem vam amaterka! Onda sam pomislila možda je to tako jer nisam osmislila svoje leto, nisam ga prosula po svom blogu, nisam ga proslavila, nisam mu se zahvalila što je došlo (ja sam od onih devojaka koja će vas doslovno udariti ako ogovarate leto - ne smemo ga uvrediti!).
Plan za naredne dane, tjunovati mozak na manje poslovne teme.
Zadatak: ne biti tolika štreberka.
Vizija: mali bikini sa džungla uzorkom i veliki mojito u ruci.
Raspoloženje: ništa manje od sjajno.
Vajb: vruće!
Misija: vratiti se sebi.
Napredovati je odlično. Ali kad utvrdite neke dobre stvari slobodno im se vratite.
Nije bila luda ta Jelena sa 22!
Blesavo lelujanje uz zalazak značajno je bolje od razvlačenja po open spaceu. Realno, ne postoji ništa bolje od toga. Zapravo, da. Može katamaran, može talas, može hladno belo istarsko vino, može slamnati šešir, samo bikini i karamel ten.
Može jedan trenutak apsolutnog fokusa, da misli ne lete.
Odlučno stop. Ućutkati te blizance u mesecu.
Držite mi fige da usvojim neki letnji plan i pridržavam ga se bez griže savesti.
A, ako ste u mojoj amaterskoj fazi, iskoristite početak nove nedelje da zakočite.
Pa krenite!
Nestrpljivo nas čeka sunce ;)

3 comments:

  1. Draga Jelena, svaka cast na tekstu, razmisljanjima. Na istoj smo 'talasnoj' duzini. Sve najbolje u ispunjenju plana;) BTW fotografije su posebne...

    ReplyDelete
  2. Nikad nećeš odrasti, mali veseljače :)))
    PS. udaranje ljudi koji ogovaraju leto, skroz legit :D

    ReplyDelete
  3. Ja tako lezim i razmisljam i shvatam da starim i da bih ponovo da igram badminton ispred kuce, u bikiniju sa svom decom iz kraja pa da posle doslovno prsnemo od ledene lubenice. Samo to. Mozda je glupo, ali to. Nekako nece pa nece, svi smo se rastrkali, ali zato sam ovo leto zacrtala kao najbolje, pa stoga #fingerscrossed! Bryo isplaniraj taj odmor. :)

    ReplyDelete

Subscribe to my blog!

Back to Top