Od svih
bits&pieces postova ovaj je ubedljivo najduže čekao na svetlost dana. Nepristojno dugo, ali hej ume tako da se zadesi kad se puni poverenja bacite životu po "go with a flow" principu, a on vas ščepa i odvede (tamo gde je trebalo, nadam se). Ako sam se pre par godina žalila da mi je godina bila "
kao da mi je neko tutnuo volan autombila u punoj brzini na auto-putu" ova 2019. je bila nežna, fina, tako slatka... Priznajem, na mahove je nisam (s)hvatala, ali približavanje novom
age boxu znači i razumevanje pojava i života na nivou jednog Bude. Ako je sve bilo okej zašto onda toliko kasnim? Prvo jer sam bila svedok hejta koji su svi širili ka prošloj godini. Uz taj nezadovoljan šum postalo mi je neprijatno da kažem da je meni bila dobra,
ono baš dobra. Onda je život u 2020. godini preuzeo koncept pandemija-karantin, pa mi je postalo još čudnije da vezem lepe rečenice o toplom pesku pod stopalima... Što realno apsolutno ne liči na mene.
Jer ovo mesto PRE DESET GODINA (izvinite na vikanju ali nekako to zahteva punu dramatičnost) je bilo mesto koje nije priznavalo ni granice, ni pravila, ni tuđe ideje, samo ono što meni padne na pamet i kako hoću i eto neka baš tako bude. Evo neka vam ja poslužim kao pouka
da povremeno morate pogledati gde ste i čim pre se vratiti sebi, jer to su vode u kojima znamo da plivamo, a jelte nije pametno da se udavimo.
