Znate onaj momenat kad se usred najveće gužve isključite, pogledate oko sebe i pomislite:
gde sam ja ovo i šta se događa? Da? Tako nešto mi se desilo jutros, shvatila sam da je septembar proptutnjao pored mene i da sam se našla u užasnom sivom oktobru gde celzijusove stepene mogu da prebrojim na prste. Hladno mi je! Duva ta prokleta košava! Pada kiša!
Mrzim slojeve odeće, Ugg čizme (iako ih nosim u nedostatku boljeg rešenja), najlon čarape (aaargh), veštačko krzno, a prirodno još više... Mrzim barice, uvelo lišće, kabanice i olovno nebo. Shvatili ste, ja sam totalni hejter. No, s druge strane pristalica sam one devize udri brigu na veselje, te hajmo ovako, ja bih sada jedne disko sandale, na viiisooku štiklu sa kaišićem oko gležnja. Jedne
gledaj u mene, cipele koje same igraju. Za sred avgusta, da od vrućine potpetice tonu u asfalt, za pokazivanje na rivi, pa i na beogradskim splavovima, što da ne. Jedne možda ih obučem na
mikromini šorc, a možda i na harem pantalone.
Uglavnom, da ne dužim potpuno su savršene, s.a.v.r.š.e.n.e!
I heart, I wish, I want. Ako se neko pita u pitanju je
Maison Martin Margiela (kliknite slobodno definitivno sajt vredan klika).
