Čitam jutros članak Suzane Zlatanović u Blic Pulsu gde ona podvlači paralelu između Beograda i Njujorka, kaže slično je i liči, ali baš i ne. Kao najveću razliku ističe da u Beogradu svi nešto kukaju, žale se i lamentiraju nad svojim životom , dok NY stanovnici prihvate sudbinu, nasmeju se i idu dalje. A ja samo nešto kukam, stvarno non-stop. A meni je zapravo super, stvarno non-stop. Moraću da povedem računa o svom ponašanju, i sami vidite svako malo zakmečim šta bih, gde bih... Istina je da je meni u Bgdu jako lepo, probudim se odem na posao, vratim se, prošetam, kupim ceđenu voćku, pijem produženi sa hladnim mlekom u hladu lipa, šetam kaldrmom u letnjoj haljini, jedem perece, pijem koktele, sedim za šankom, igram na stolici, jedem meso u 5 ujutru. Znači jedem, pijem i postojim. I sve je okej.
Elixir je na mojoj mapi svakodnevno, nekad ovaj u Kralja Petra, a nekad onaj u Ušću. Vazda nešto sa jabukom pijem. A sada mi je otkriće junski elixir - jabuka, lubenica, dinja i đumbir. Mada je još uvek u ponudi i majski (pijem dok ne nestane) jagoda, dinja i pomorandža (+ med, divno!).
Pa Iguana, oo Iguana. Za vikend prepodne, za glavu na otavu. Za gledanje reke i golišavih džogera. Za tortu! Tortu sa uzvičnikom, najlepšu tortu sa urmama. A i sve ostalo je za apsolutnu preporuku.
I Pire, restoran Dragane Ognjenović, u Pire mogu uvek i još nisam sve sa menija probala. Naravno pire krompir je nezaobilazan, moj favorit je onaj sa kikirikijem, ali i onaj sa bademima. Paste sjajne, meso uvek fino, slatki specijalitet palačinke Crêpe Suzette ni ne vredi objašnjavati. Reći ću samo - mljac! Enough said.
Kad sam već kod Pirea, u Pireu uz kaficu služe najljupkije kolačiće u gradu - mini vanilice u raznim oblicima, zvezdice, srce, tref... Svašta nešto. (mada poslednji put kad sam bila nisu ih poslužili, ja volim da mislim da je to bila trenutna slabost, vi me ispravite ako grešim)
Supermarket mi je super. Konceptualni butik, restoran, bar, knjižara, cvećara, galerija i spa. Ma svašta. Volim da sedim u bašti i tamanim mini burgere. Volim i da kupujem, mada to već spada pod atak na budžet. Sve je užasno lepo, tako da ako ste na opciji štednja, pravo na kafu: ne gledati ni levo, ni desno.
A sad nešto novo, kao što sam i obećala... Restoran Public Wine&Dine na Kosančićevom vencu, otvoren je u četvratak 27. maja. Kuhinju su definisali kao srpski šik:, rolovano dimljeno prase, sušena svinjska plećka i but, rolovana teletina i jagnjetina, tu je i specijalna selekcija inostranih sireva sa tradicijom starom nekoliko stotina godina, kao i domaći ovčiji sir iz hrastove kore... Osim o la la! klope pruža i savršen pogled na reku, ali i italijanska i francuska vina. Pođite, vidite, uživajte.
I za kraj Elixir opet, ali samo ako nisam krenula u provod, već na spavanje. U prvom slučaju bih skrenula do Informbiroa nalaktila se nad beli klavir u bašti i pila aperol spritz, ili bih bila u bašti (o njoj sam već pisala)... A onda bih odđuskala do Sounda ili možda novootvorenog Sindikata. Malo kuburim sa finim late night mestima, tako ako imate neki predlog, pišite.
Fotke via Nadlanu, Supermarket, Jana Oršolić, Grazia Srbija
